11. Maj 2010.
I dalje duva jak vetar.
Everest se ne da; u oblacima je.
Počinje nadmudrivanje sa planinom; iskušenje strpljenjem.
Većina ekipa je i dalje u Bazi.
Šerpasi se vraćaju odozgo sa pričom da je nemoguće ići dalje od North cola.

Kineska ekspedicija je u ABC. Svake god čim postave uže, oni izlaze prvi.

Jutros je dolazio šerpa Dordji i rekao da se čuo sa Bholom i da i oni danas silaze u BC na 3 dana odmora.
Dakle dileme su rešene.
Ne idemo gore.
U pravu je bio Abramov kada je rekao da će biti vetar 7 dana. Tu su bili lideri najvećih svetskih agencija. Pričali smo sa njima; potpuno normalni, opušteni ljudi bez i malo gordosti; nude nam saradnju.

Nema šta; jos 4-5 dana odmora u Bazi; ali kad svi budemo krenuli gore, Bogami biće guzve; šta da se radi.
Velika planina se mora poštovati; tu nema šale. Planina surovo kažnjava svaku grešku i svako nepoštovanje.
Ovde čovek tek vidi koliko je slab i mali pred snagom prirode; kao mrav.

Danas je mesec dana od kako smo došli ovde u BC na 5500m. To nam je sada vec postalo normalno.

Atmosfera je vesela; sve se lepo dogovaramo; sa šerpasima se lepo družimo, šalimo. Mnogo je bolje nego na svim prethodnim ekspedicijama.

Slagi piše pesme; napisao je jednu o Everestu od 7 strofa.

Čitamo komentare sa sajta i radujemo se. Hvala svim našim prijateljima na podrškama; puno nam znače.

Oko 17h odjednom su uleteli svi naši šerpasi, nasmejani, puni energije: Phur Tashi, Ang Guelo, Ang Purba, Pasang. Svi su zdravi; sve je OK.
Naš C3 je spreman. Sreća je da su šerpasi iskoristili jedan lep dan i izneli svu opremu na 8300. Svi smo srećni zbog toga.
Kinezi su jutros izašli na North col.
Ide, ide.

Čim su šerpasi došli odmah je počela nepalska muzika u BC; veseli, srdačni, energični momci; gužva pesma.

Malopre je bio Bhola sa novom verzijom plana:
18. ABC
20. North col
21. C2
22. C3
23. VRH
(crnogorci su hteli da vrh bude 21. ali viša sila)
Videćemo; ovde se stvari menjaju iz sata u sat, iz dana u dan.
(Kako je krenulo biće Vrh za Dan mladosti)

Mnogo vas sve pozdravljamo

Čela, Slagi, Djoko, Bleka

10. Мај 2010.
Prošla je ruska proslava.
Bilo je dobro; originalna ideja.
I danas pričamo o drugim ekipama.
Nikada do sada na ekspediciji nije bilo nešto ovako.
Poboljšava se opremljenost ekipa; kvalitet, veličina šatora; jačina agregata, elektronska oprema…
Bilo je i dama alpinistkinja, samo što se sve zajedno mogu prstima nabrojati.
(englezi imaju jednu od njih 17; amerikanci 3 – romerova majka i sestre; rusi 2 starije g-dje od njih 19; poljaci 2 – majka i sin od 28god; australija 2; austrija devojka sa momkom.)
To je sve.

Ljudi su se radovali prijemu i druženju, jer ekipa uglavnom provodi dan sama u svom trpezarijskom šatoru ili je čovek sam u svom ličnom šatoru. Isti ljudi, ista lica dva meseca.
Logori su udaljeni po 5-600m jer je Bazni kamp oko 2x2km.
Ovako, malo novih poznanstava, razgovora, muzike.
Ipak svako po malo brine šta će biti, kako će biti na putu do vrha Everesta i nazad.
I pored sve te atmosfere, bar 1/2 je sedela ozbiljna i zabrinuta.
Mi smo se lepo zabavili, sa svima se družili, upoznali neke svetske likove; super nam je bilo.

Pre 2 dana su 6 kineza popeli vrh sa juga; prvi u ovoj god.
Počelo je počelo!

Jutros je dolazio šerpa Dordji i rekao da je Bola poručio da 12. budemo u ABC; zatim 13. dan odmora; a potom, zavisno od vremenske prognoze, da krenemo na uspon.
Zadovoljni smo planom i rasporedom prema drugim ekipama.

Samo što kinezi rade polako: slowly, slowly.
Gore je još vetar. Vidi se kako sa grebena nosi oblake snega.
Sve ostalo je spremno za start.
Šerpasi odmaraju.
Samo da ovi kinezi završe to što imaju. Očekujemo da oni to urade do 16. pa da počne juris na vrh.
Postoji rizik da bude gužva na nekim mestima, kao što je second step. Čekati guzvu 1h na -40, na 8500m nije prijatno. Tu nastaju promrzline, posebno kod onih koji penju bez kiseonika (kao ovo sa kiseonikom nije nešto). Bogami mi imamo po 6 boca kiseonika.

Samo da budemo zdravi, da nas posluži vreme i oprema, da dobro zapnemo i pažljivo da idemo.

Sve ostalo je Božja volja.

Mnogo vas sve pozdravljamo i volimo

Čela, Slagi, Bleka, Djoko

Danas je nedelja, neradni dan; palili smo tamjan.

Danas je 9. maj, dan pobede nad fašizmom; ruski državni praznik.
Popodne je dolazio Aleks Abramov i pozvao nas predveče na party.
U njihovom balon šatoru skupilo se stotinu alpinista celog Sveta, svi penjači Everesta; kakvih tu sve likova ima.
Rusi su spremili pića, vodke, piva, sokova; posluženja, kolača, voća (Bleka se najeo čajne kobasice). Muzika, ozvučenje, plazma TV…
Sve ekipe su došle: Australija, USA, Austrija, Meksiko, Poljska… Ex Yu; kinezi čudnih faca i frizura kao Dzingis Kan.
Bio je i mali Romero Jordan (13 god.) iz San Diega California, sa dve sestre i roditeljima. Želim mu svaki uspeh.

Upoznali smo Nikolaja Cernog, ruskog veterana Himalaja, 71god; sada vodi grupu na Everest; kažu trči uz uze u planini.

Društvo se opustilo; počela je igra; donosilo se pivo, vino.
Aleks je rekao da će narednih 7 dana biti vetar i da ćemo se dotle oporaviti od ove zabave; i da želi da svi budemo prijatelji u planini.
Rusi su se ubili od pića. Nisu ni englezi mnogo zaostajali u pivu; a svi u šortsevima, majcama, papučama, bosi, na ovoj visini i hladnoci.

Sve preplanule face od Sunca, čudni likovi; ostali svi u alpinističkoj opremi. Videli smo i dvometrasa iz Australije sa oko 120kg, koji hoce na Everest.
Posle je bio vatromet kod više metara visokog svetlećeg stuba u centru ruskog kampa.
Naši kuvari su više puta dolazili da nas zovu na večeru. Na kraju smo ih ispoštovali i napustili party koji je bio pri kraju.

Super je ova ideja rusa. Imaju dušu.
Ipak su ovde svi po malo napeti; ljudi se uglavnom i ne upoznaju; ovo je najbolja reklama za 7summitsclub.com

Nema potrebe da naglašavam da smo svi dobro.

Mnogo vas sve pozdravljamo

Čele, Slagi, Djoko, Bleka

8. Maj 2010.
Naši šerpasi su sinoć kasno sa C3 sišli na North col, da prespavaju.
Izvršili su zadatak.
Naša ekipa je obavila sve pripreme za vrh.
Kineski šerpasi nešto kasne. Naši tajvanci se nerviraju. Oni se druže sa njima i kazu: Samo sede u Baznom kampu i pričaju.
Nadamo se da će kineski šerpasi postaviti uze do vrha dok dodje vreme da mi krenemo na vrh. Ne bih smeo bez fiksa iznad 8300m.

Još koji dan i treba polako da se primičemo na start za vrh – u ABC.
Sada se prati vremenska prognoza; planira se datum za summit day.

Mi nameravamo da oko 11-12. predjemo u ABC i da tu sačekamo dan za vrh; ali sve opet zavisi od okolnosti; ovde se odluke donose dan za dan.

Danas je lep, sunčan dan sa malo vetra iz pravca Everesta. Kada ovde duva 30km/h, na vrhu je sigurno preko 100km/h.

Odmaramo; akumuliramo energiju; biće potrebna na pretek.
Danas je samo Djoko prošetao do oko 6000m.

Svi smo zdravo i dobro.

Sve vas mnogo pozdravljamo

Čele, Djoko, Bleka, Slagi

7. Maj 2010.
Danas su naši šerpasi otišli u C3 da iznesu opremu. Večeras ćemo čuti da li su u tome uspeli.
Jutros je bilo prelepo vreme; sunčano, bez oblačka, bez vetra. Jos nije stabilno za vrh, ali stabilizuje se polako.

Dobili smo potpuno nove maske i regulatore za kiseonik (iz celofana).

Naš Musa je jutros otišao u Middle. Njegov trener ne odustaje od namere da prvo izadje u C2 kao aklimatizaciju. Premoriće ga. Za vrh čovek mora da bude odmoran i pun snage.

Ova naša dva tajvanca su jutros imala goste, prijatelje sa Tajvana, koji su došli da ih obidju. Oni ovde često imaju posete. Pre neki dan ih je obišao prijatelj iz Hong Konga. Sedeo je sa nama u dining šatoru čitavo popodne. Njih dvojica se samo šetkaju od BC-a do ABC-a i obratno. O vrhu kao da mnogo i ne razmišljaju. Još nisu bili na North col-u. Vrlo su veseli, prijatni ljudi, dobri drugari, vrlo srdačni. Od tehnologije nema šta nemaju; svakojaku elektroniku su ovde dovukli. Igraju se sa tim, gledaju filmove. Neka ih.

Jutros mi je šator bio pun perja. Noćas, dok sam spavao, počelo je perje da mi ulazi u nos. Ujutru sam otkio da se vreća rašila i da je 100ak gr perja izašlo na tu rupu i razletelo se po šatoru. Bilo je malo fircanja.

Slagi Bleka i Djoko su danas imali strogi odmor.
Ja sam posle doručka išao pešice do Rongbuk manastira i hotela. To je 10ak km u jednom pravcu. Malo me je usput povezao neki tibetanac na motoru. Jutro je bilo lepo za šetnju. Prošao sam pored stada divokoza koje su mirno pasle na 10ak m od mene. Ovde životinje nisu plašljive jer ih ne love.
Prošao sam i pored nekih isposnica. Tu je pre više vekova meditirao Guru Pathmasambava, neki čuveni hindu mislilac. To je veoma sveto mesto.

U Rongbuk hotelu sam popio čaj od nane. Radila je hotelska prodavnica pa sam malo shopingovao.
Posle sam prošetao po manastirskom dvorištu, sedeo na drvenim stepenicama, gledao Everest i malo meditirao.
Hodanje po Tibetu deluje po malo hodočasnički. Lepo je i po malo uzvišeno hodati satima po ovoj neobičnoj zemlji.

U BC sam se vratio autobusom.

Mnogo pozdrava !

06.Maj 2010.
ČESTITAMO SLAVU ĐURĐEVDAN SVIM VERNICIMA.
SREĆNA SLAVA !

Kod nas nevreme polako jenjava.
Sunce povremeno obasjava Bazni kamp.
Oblaci se i dalje kovitlaju oko Everesta. Izmedju njih se povremeno vide delovi ove velike planine.
Everest je sasvim beo; potpuno zavejan snegom.

Moj šerpas Phu Tashi je jutros otisao na North col. Malo je u zaostatku za ostalim šerpasima jer je 3-4 dana bio bolestan. Prehladio se. Po ABC-u je isao u tankim patikicama i lanenim pantalonicama. Mladi ljudi; nista se ne čuvaju. Sada je dobro.
Ostali šerpasi su oko 11h takodje otišli gore, na 7066m. Ako im vreme dozvoli oni će narednih dana izneti boce sa kiseonikom, šatore, primuse i hranu na C2 – 7800m i C3 – 8300m.
Kineski šerpasi su jutros otišli u ABC. Oni će narednih dana nastaviti postavljanje fiksa – užeta od C3 do vrha.
I to je to.
Onda idemo mi.

Mi smo sada u BC-u.
Dobro smo.
Sinoć nam je u gostima bio vatrogasac iz Jorka – Velika Britanija. Njega sponzoriše firma Droeger, koja je pravila aparat za kiseonik Edmundu Hilariju, kada je popeo Everest. Pre polaska su išli u muzej i slikali se sa tim aparatom. Lepo smo se družili.

Našli smo i recept za slab apetit na visini. Chilli !!
To su male, crvene, kao otrov ljute papričice, koje oni na plotni malo prepeku. Pravi je podvig pojesti celu. Kuvari se smeju dok gledaju kako ih mi jedemo. Garantovano otvaraju apetit. Poneću ih na vrh.
Pošto mi gotova jela smetaju na visini, moj šerpas je predlozio da iznese campu , jer on to jede. To je neka vrsta ječma, koja raste ovde na himalajima, na 4000m. Kuva se kaša, koja se lako vari, ne nadima, malo je slatkasta. Ja to volim. Mislim da će biti dobro.
Slagi i Djoko su se odlučili za čokolino; dok
se Bleka odlucio za tunjevinu.

Danas smo imali direktno uključenje u program TV Nikšić. Slagi je davao intervju.

PODRŽAVAMO ŠTRAJK RADNIKA SLUŽBE ZAŠTITE I SPASAVANJA U NIKŠIĆU
(štrajk vatrogasaca)

Mnogo vas sve pozdravljamo

Čele, Slagi, Djoko, Bleka

Svim građankama i građanima Grada Kragujevca,
Gradonečelniku u svim resorima gradske uprave,
želim srećnu slavu Đurđevda.
Dragan Čeliković
Everest Base Camp

05.Maj 2010.
Loše je vreme. Everest i njegovi obronci ceo dan su u oblacima. Pada sneg, ledena kiša, hladno je.
Pitali smo za naše šerpase; dobro su, zdravo, spavaju.
Jutros smo i mi spavali do 9h. Pemba nas je budio od šatora do šatora da dodjemo na doručak. Uvek isticem kako se naspavam na ekspediciji.
Čovek je ovde stalno na vazduhu.
Hrana je zdrava, raznovrsna. Kuvar Amrit Rai i pomoćnici Nouam i Pemba su super.
U ABC-u hrana nije toliko raznovrsna zbog transporta. Kuvar Komba se trudi.
U Middlu je stalno kitchen boy i on kuva čaj i supu za one koji su u prolazu.
Ovi ljudi ovde, i tibetanci i nepalci, često pevaju dok rade, pa je zaista lepo čuti pesmu u logoru, iz kuhinje, iz šatora, često u više glasova istovremeno.
Ima ovde još naših ljudi. Nišlija Zdravko Dejanović, sada iz Skoplja, ide sa ruskom agencijom 7 Summits Aleks Abramova. Oni su ovde najmoćniji. Jači su duplo od Rasela. Njihovi šatori noću blješte kao Las Vegas. Imaju sator za ping pong, tv salu, trpezariju su izneli na C1, peć… Disciplina im je stroga.
Ima ovde i jedan Fikret sarajlija, sada iz Australije.
Ovo je 21.vek. Čovek internetom moze da izabere i da ide s kim hoće.
Everest je naporan jer dugo traje; dva meseca u planini. Za toliku visinu je potrebna dugotrajna adaptacija. Visinska bolest nastaje zbog prebrzog dolaska na veliku visinu. Čovek mora da bude psihički stabilan da sve to izdrzi. Stres iscrpljuje i slabi organizam.
Ova dva tajvanca, fina gospoda, kulturna sa istočnjackim manirima, vrlo su smireni.
Nas četvorica smo isti kao i prvoga dana kada smo došli ovde.
Musa je malo napet (prvi čovek Bangladesa na Everestu) Trener ga forsira da prvo izadje u C2. To je naporno; a i zena mu se uopste ne javlja. Otisao je jutros u selo, još ga nema.
Vreme ne ide na ruku našim ni kineskim šepasima. Radovi u planini stoje. Na C1 je palo 70cm novog snega. Mi smo strpljivi. Biće dana. Sve je ovo Bozija volja. Ako onaj gore bude hteo da budemo na vrhu, bićemo. Ako ne bude hteo da budemo na vrhu, nećemo biti. Boze moj. Mi smo tu. Keep quite. Stay here.
Pozdrav

04.Maj 2010.
Još smo pod utiskom 2. Maja, vejavice i bežanije sa C1. Ako postoji rekordno vreme za silazak sa njega, blizu smo. Što se mene tiče, ova staza je teža od svih koje sam do sada prešao. I ona cuvena C1-C2 na Manaslu ne može se uporediti sa ovom, ni po broju pukotina, ni po strmini, težini, opasnosti. Bojim se ako bude jos koja lavina, staza se može proglasiti opasnom pa da se zabrani dalje penjanje. To se ponekada dogadja i taj se vrh te godine ne penje. ( No matter – ne mari )
Kada je tog 2. Maja u ABC-u pao mrak i počela tišina da vlada, odjednom se čula frula-flauta (basuri) himalajski instrument. Onda se čula radosna pesma šerpasa sa kraja na kraj logora, kako se nadpevavaju. Sve te pesme Himalaja, Anda, Alpa, su lagane, razvučene, sa zapevanjem, jodlovanjem, dočaravajuci visinu snežnih vrhova, širinu neba, let ptica, oblaka, daljinu koja se odatle vidi. Šerpasi su se radovali zivotu. I mi smo bili radosni. Divna je bila ta noć.
Šta je lepo na Himalajima?
Ovde je zvezdano nebo duplo zvezdanije. Ovde na nebu ima mnogo više zvezda. Zvezde su veće i sjajnije.
Ovde su oblaci nisko , na dohvat ruke, a mi iznad njih i medju njima, kao Petar Pan.
Nigde nebo nema tako čistu, tamno modru boju kao ovde. Na 1000km u krug nema fabrike. Nigde priroda nije tako čista kao ovde.
Ovde su ljudi tako dobri, uvek veseli, nasmejani, srećni, a tako siromasni. A mi, mnogo bogatiji, ozbiljni, često namršteni. Ovde su ljudi neke dileme života, šta je važno a sta nije važno, shvatili pre više od 1000god.
Sirdar Bola je u svakodnevnoj radio vezi sa Rackumarom, kuvarom u engleskoj grupi, pa će nam javiti kada naši šerpasi postave C2 i C3, a kineski budu blizu vrha, da mi tada krenemo u ABC, da tu sačekamo lepo vreme za uspon. Za sada sedimo u bazi i čekamo da oni sve to odrade. Serpasi nam se smeju da li ćemo opet da odmaramo u Tashi Zongu i da jedemo dog meat. NEEE !!!
Čujemo da su kod engleza četvoro odustali i otišli u Kathmandu. Kao i svaka veća grupa, već su se izdelili.
Kod nas je atmosfera fenomenalna.
Mnogo vas sve pozdravljamo !!

03.Maj 2010.
Dragi naši, sve vas mnogo pozdravljamo. Dobro smo.
Sišli smo u BC.
Odlazak u ABC je bio bez problema.(Djoko je stigao prvi)
Posle dan odmora, 1. Maja smo krenuli na uranak na North col. Dan je bio prelep, suncan. Peli smo u majcama sa dugim rukavima. Na pola puta, iza velike pukotine postoji odmorište. Ide se traverznom oštrom ivicom, koja je streha prema pukotini, 30ak m malo uzbrdo, a onda 10ak m oko 45` nizbrdo vrlo uskom stazom, onda lestve desno preko pukotine 1,5m. Posle kraćeg odmora, ide se opet jako strmo drugom stranom jako velike pukotine kojoj se dno ne vidi. Onda se izlazi na strminu ispod pecine gde je bila lavina. Pomolio sam se za ona dva mucenika madjara, koji su ostali tu zauvek da leze ispod ledenih valova Nort cola.
Onda put naglo skrece ulevo, vrlo strmo, oko 70`, izlazi na prevoj, pa grebenom, malo zastrasujuce na toj visini. Na poslednje i najvece lestve, koje sada imaju 3-4m dolazi se sa leve strane, a onda pravo vertikalno u C1. Vrlo teska i rizicna staza. Ovo je mngo teze nego C1-C2 na Manaslu.
Moj šator je bio ispod same ledene stene 40-50m (dobra zavetrina) Spavao sam u magacinskom satoru sa bocama kiseonika. Na primusu sam spremio gotovo jelo (ubila me kiselina) Raspakovao sam jedan šator i stavio ga na podmetac (spavamo na ledu) onda je u mojoj vreci za -40 bilo toplo kao u gnezdu. Kada sam se probudio ujutru, sator je bio do pola zavejan. Bila je vejavica.
(mi koristimo svajcarsku prognozu, jer je taj satelit tacno iznad Himalaja i ona se smatra najbolja. Nasa dva tajvanca prate kinesku prognozu, naravno na kineskom.)
Ubrzo se pojavio Pasang i rekao da za pola sata svi zajedno idemo dole. Palo je bar pola metra snega. Purba me je pitao da li brinem? Rekao sam da se plasim.
Krenuli smo!
Na prvoj strmini sam hteo da stavim 8, ali za to treba slobodno uze. Serpasi idu drugacije, okace karabiner na uze i trce niz njega. Videlo se da i ja moram tako, ali trcanje na 7000m n.v. nije bas laka disciplina. Dereze u tako dubokom, sipljivom snegu nisu bile od velike koristi. Svi su trčali.
Nije bilo stajanja. A onda ispod onog prevoja na grebenu, u visini ledene pecine desna noga mi je sasvim proklizala van staze. Poleteo sam nizastranu desetak metara!
Kakav osecaj!
Karabiner sam fiksiran za duplo uze. Serpasi ispod i iznad su ga cvrsto zategli. Zaustavio me je cvor gde je uze bilo nastavljeno. Bio sam na ledjima, kao kornjaca. Vratili su me na stazu. Stao sam na noge, kolena su klecala. Idemo dalje. Posle 50m stao sam da se malo nadisem vazduha. Purba je rekao: No stop doctor. Dangerous place. I zaista iznad mene se nakrivila ledena sestospratnica zavejana tonama novog snega. Nastavili smo da trcimo. Serpasi se plase lavina, jer od toga nema spasa. Serpas Kajlas je rekao: No look up! Look down! Jer gore su samo ledene stene, siljci 20-ak metara visoki. Rukavice su bile vruce od trenja, srecom nisu se pocepale. Sisli smo za oko jedan sat niz preko 2km uzeta bez minuta odmora. Ja nikada ne forsiram da mi je srce u grlu a grlo bez vazduha, ali ovog puta…
Niko nista usput nije slikao.
Svi smo uspesno sisli.
Kada sam dosao u ABC, najstariji serpas Sambadur mi je spremio solju nes kafe. Nisam je ni do pola popio i od umora sve povratio. Posle tri sata odmora normalno sam rucao; bilo je neko meso, ukusno, valjda piletina; ovde se sve jede.
Uspesno smo zavrsili aklimatizaciju. Nocili smo na 7050m. Sada mozemo na vrh. Kinezi su sa fixom stigli do C3, i samo jos da se pogodi dobra prognoza…
Jutros su me boleli svi misici: noge od trcanja, a ruke od visenja na uzetu preko 2km. To se najbolje leci novim fizickim naporom, a to je 25km pesacenja niz zmiju Rongbuk glecera do BCa. Opet je padao sneg, duvao vetar.
Dok se mi budemo odmarali 6-7 dana svi oni smetovi na Everestu ce se slegnuti.
Mnogo vas sve pozdravljamo i volimo
Čele, Djoko, Bleka i Slagi

P.S. Izvinjavamo se za kašnjenje izveštaja (administrator nam je bio na prvomajskom odmoru).