Čela Oko Kragujevca i malo dalje…

3apr/110

Kanchenjunga 2011 – Kathmandu II

3. April 2011.
Danas sam imao sastanak sa lokalnim organizatorima.
Upoznao sam svog šerpasa - naravno zove se Pasang - što znači petak; jer šerpasi dobijaju imena prema danu u kome su rodjeni. Strong man - jak mlad čovek, oženjen, ima jedno dete; živi u selu Ghunsa - blizu Kanchenjunge. Popeo je dva puta vrh, i kaže, sada ce biti treći put. Vladao se vrlo odgovorno i profesionalno, dogovarajući se sa poslodavcima o detaljima puta.
Pripreme se zahuktavaju. Polazimo u utorak uveče ili u sredu ujutru, što zavisi od dozvole za penjanje koju treba u ministarstvu da dobijemo, ali za jednu dozvolu treba dva ministra da potpišu. Sutra treba tri slike da dam, pa sam morao opet da se slikam. Poneo sam dve, računajuci za ulaznu vizu i jedna za penjačku dozvolu, ali administracija se svuda u Svetu umnožava i uvećava.
Letećemo za Biratnagar - na krajnjem jugoistoku Nepala, a zatim džipovima u Taplejung. Odatle počinje treking.
Iznenadio sam se pričom da je moj glavni organizator Isvari iz tog mesta, da tamo ima kuću, u kojoj ćemo boraviti i da mu tamo živi baba stara 88 god. Znači ipak dugo žive ovi himalajci. U Biratnagaru takodje ima kuću gde mu otac živi, pa ćemo možda i tu jednu noć prespavati.
Spavaćemo većinom u kućama, a tri noći pod šatorima. Do BC ima oko 8-9 dana od kada napustimo Kathmandu.
To je njihov zavičaj pa su bili puni prica o lepoti tog karaja Nepala.

Kada sam posle 2h boravka sa njima završio oficijelni deo, otišao sam u moju prodavnicu opreme, da se malo ponovim, da dokupim ono što mi je prosle godine oštećeno. Kad tamo u radnji sedeljka šerpasa. Phurba i njegov brat, zatim Kebi, sa kojima sam prošle godine popeo Everest. Možete misliti kakvo oduševljenje. Kathmandu je ovih dana pun šerpasa, jer sve ekspedicije koje idu na vrhove preko 8000m sada se odprilike okupljaju, organizuju i narednih dana kreću. Oni idu opet na Everest sa severa - to je njihov posao, i kako ih vlasnici agencija rasporede. Moj prošlogodišnji šerpas Phutashi sada ide sa juga na Everest.
Od Phurbe sam saznao da šerpas koji ide samnom da popne 14. vrh preko 8000 je njegov stric i zove se Mingma. Svi prisutni šerpasi su sa klimanjem glave pominjali njegovo ime pokazujući gestovima veliko poštovanje. Oni u utorak kreću za Tibet. Imam utisak da ove godine svi malo ranije startuju. Klima se promenila.

Mislim da sam kompletirao opremu i sada mogu da je pakujem u transportne vrece.
Sutra u 10h opet imamo sastanak. Radi se ozbiljno.

Dobro sam.
Kathmandu se nije mnogo promenio, a doduše nisam davno ni bio. Gužva, motori; i dalje onaj žuca, pegavi skandinavac sa žutom kosom, prodaje frule u centru Thamela. I dalje jedan lik pod drvetom kod hindu bogomolje, sa makazama i česljem sedi na trotoaru i potšišuje onako na ulici; šta će mu radnja, lokal, može to i na ulici da se radi. I dalje su restrikcije - struje ima 3-4h na dan; agregati na svakom koraku. I dalje vas po ulici ulični prodavci proganjaju da kupite tigrovu mast i neke igračke od mesingane zice koje prevrtanjem menjaju razne oblike od lopte do cveta. Kada sam bio u foto radnji, morao sam da pomerim jednog psa lutalicu, da bih seo da se slikam, koji je ušao sa ulice i tu spavao. Vlasnik radnje ga nije terao; nikome ne smeta šta drugi radi. Svako živi svoj životić.
I ovde je kriza kažu.

Mnogo vas pozdravljam

Čele

2apr/110

Kanchenjunga 2011 – Kathmandu (stigao sam)

2. April 2011.
Stigao sam.
Sve je funkcionisalo besprekorno, kao sat Doxa ili Rolex.
Nije bilo kašnjenja aviona ni minuta.
Ako se po jutru dan poznaje, dobro je.
Samo sam u Kathmanduu za ulaznu vizu čekao 2h, jer je na četri šaltera bilo preko 200 ljudi. Ljudi putuju. Himalaji su privlacni za brojne sportove, ne samo planinarenje.
Bhim Paudel me je sacekao sa kombijem i mojim buretom sa opremom u njemu.
Smestio sam se u hotelu Thamel.
Usput smo u kratkim crtama razmenili najvažnije informacije.
Sastaćemo se sutra u 10h u njihovom office-u radi detaljnijih dogovora.
Ima nas 9 penjača u grupi i u baznom kampu.
Ide i neki šerpas koji treba da popne Kanchenjengu i da bude prvi šerpas sa popetim svim vrhovima preko 8000m (znaci šerpasi ce vrh ozbiljno napadati, sa ciljem da ga popnemo)
Sutra ću se sastati sa mojim ličnim šerpasom koji je iz Kanchenjunga regiona, koji je već peo vrh. Bhim smatra da je to bolja opcija nego da šerpas bude iz Khumbu regiona (oko Everesta)

Imaćemo agregat za struju, što mi je takodje vrlo važno zbog punjenja baterija elektronike. Tako je bolje nego sa solarnim panelima.
Plan je da utorak 5. Aprila idemo dalje.
Neće moći avionim do Tapledjunga (nego negde bliže) jer se aerodrom popravlja.
Onda će nas džipovima prebaciti dokle ima puta, a onda počinje treking.

Probao sam večeras satelitski telefon - radi i lepo se čuje.
Kucao sam poruke, ali mi to nekako mnogo sporo i teško ide.

Išao sam i u prodavnicu opreme gde se većinom snabdevam. Bib Rai mi se jako obradovao; pitao za porodicu (vole da razgovaraju i da se sa vama upoznaju kada nesto kupujete; sve pamte, pa me je sada propitao dokle su deca dosla, kako je gospodja...) vole da se druže.

Radi i ovaj Internet. To prošle godine nije htelo da mi funkcionise.

Krenulo je.

Vrh je mnogo ozbiljan, moraće mnogo ozbiljno da se odradi ali i mnogo da se zapne.
Merilo uspeha akcije je njena priprema.
Iz onog sveta medicine, pacijenata, gastroenterologije, u kome sam juce bio, danas sam prešao u svet zivota u prirodi.

Mnogo vas sve pozdravljam, dragi posetioci mog sajta.

Javljacu se redovno ovih dana, a za kasnije cemo videti kako će funkcionisati. Draž ekspedicije je izmedju ostalog i u tome što svakog dana ima novih obrta situacija i uvek nekih novih prepreka na putu ka Vrhu, koje se moraju pobedjivati, inače ekspedicija dolazi u pitanje.

Želim vam lep i uspešan dan

Čele