3. April 2011. Danas sam imao sastanak sa lokalnim organizatorima. Upoznao sam svog šerpasa – naravno zove se Pasang – što znači petak; jer šerpasi dobijaju imena prema danu u kome su rodjeni. Strong man – jak mlad čovek, oženjen, ima jedno dete; živi u selu Ghunsa – blizu Kanchenjunge. Popeo je dva puta vrh, i kaže, sada ce biti treći put. Vladao se vrlo odgovorno i profesionalno, dogovarajući se sa poslodavcima o detaljima puta. Pripreme se zahuktavaju. Polazimo u utorak uveče ili u sredu ujutru, što zavisi od dozvole za penjanje koju treba u ministarstvu da dobijemo, ali za jednu dozvolu treba dva ministra da potpišu. Sutra treba tri…

2. April 2011. Stigao sam. Sve je funkcionisalo besprekorno, kao sat Doxa ili Rolex. Nije bilo kašnjenja aviona ni minuta. Ako se po jutru dan poznaje, dobro je. Samo sam u Kathmanduu za ulaznu vizu čekao 2h, jer je na četri šaltera bilo preko 200 ljudi. Ljudi putuju. Himalaji su privlacni za brojne sportove, ne samo planinarenje. Bhim Paudel me je sacekao sa kombijem i mojim buretom sa opremom u njemu. Smestio sam se u hotelu Thamel. Usput smo u kratkim crtama razmenili najvažnije informacije. Sastaćemo se sutra u 10h u njihovom office-u radi detaljnijih dogovora. Ima nas 9 penjača u grupi i u baznom kampu. Ide i neki šerpas…