30. Jun 2012.
Danas smo pešačili 7h. Lagana šetnja sa uživanjem u brzacima i manjim slapovima reke veličine Ibra koja se po negde sužava na 3-4m.
Nekoliko visećih mostova koji se bezbedno ljuljaju.
Ustajemo u 5h, jer bolje ići po hladovini.
Krenulo je dobro, kuvar će stići do BCa; sada nam kuva pakistanac.

Pozdrav
Čele

29. Jun 2012.
Dolinom a zatim klisuron reke Braldo river – Crne reke, po užasno uskom neravnom putu usečenom u litice, kaskadersko hazardnom vožnjom, došli smo u Askoli na 3000m, zelenu oazi okruženu snežnim vrhovima.
Imamo 200 portera, oko 5t opreme – vašar. Lepo je gledati tu gužvu merenja, podele stvari.
Večerali smo i sada odmaramo.

Puno pozdrava
Čele

28. Jun 2012.
Celo prepodne nije bilo interneta. Ujutru polazimo za Askoli, završava se 5 dnevno letovanje u Skardu.
Uležao sam se, nagutao prašine, ali i naspavao.
Na ovoj visini i suncu već sam po malo dobio pakistansku boju.
Od jutros moja dva bureta već putuju ka BC, nisam ih pretovario, lakša su od po 25kg.

Mnogo pozdrava
Čele

Kasno sinoć oko 21h došla je skoro cela grupa. Zbog odrona na putu imali su zastoj 5-6h.
Na večeri sam Mister Yangu uručio poklon CD film „Valter brani Sarajevo“, jer ga obožava i gledao ga je mnogo puta. I ostali kinezi su se obradovali. Jedan je počeo da peva melodiju iz filma.
Lepa atmosfera ponovnih susreta starih znanaca.
Nije došao Zdravko Dejanović iz Skoplja. Pitali su me za razlog, jer je na moju preporuku ušao u ekspediciju. Obezbedili su mu sve papire i dozvolu za penjanje vrha.
Takođe nije došao kuvar i dva šerpasa jer nisu dobili vizu. Šalimo se: ko ce da kuva ako kuvar ne dodje. Međutim poslali su dodatne papire pa očekujemo da će za nekoliko dana ipak doći.

Odlazak u planinu se po malo oteže, ali šta da se radi. Pripreme moraju dobro da se urade. Ogledalo uspeha akcije je u njenoj pripremi.

U Askolu ćemo džipovima poći 29. ujutru, (a trebalo je 27.-28.)
Nadamo se dobrom.
Atmosfera je lepa; svi se druže, smeju…

Mnogo Vas pozdravljam

Čele

26. Jun 2012.
Skardu je na 2200m, tako da je prilagođavanje na povećanu visinu već počelo.
Ovde imaju prelepe i mnogobroje vrste kolača, neke sipkave ratluke sa raznim dodacima, rolate, urmašice i peciva… na 100 načina. Neke crne tresnje što boje usta kao kupina… Imaju kebab, ražnjiće i puno lokalnih jela mešavina indijske i arapske kuhinje. Majstori su za spremanje hrane. Jedem sve kao i oni jer je nemoguće biti dva meseca u sred Azije i jesti evropsku hranu.
Ovde nema jakova pa svu opremu do baznog kampa nose nosači. Video sam na papirima da imamo 80 nosača. Vlada je donela uredbu da pakovanja koja nose ne budu teža od 25kg; ili prepakuj na licu mesta ili ostaje sa strane, neće da nose. Što znači da sam moje veliko bure morao da prepakujem u dva manja, pa sam imao pune ruke posla. Treba sve stvari do sitnica razvrstati šta ide direktno u BC, a to ću videti tek posle 9-10 dana, a šta mi je potrebno u toku daljeg putovanja džipom do Askole, a potom treking. Ako zaboraviš nešto, recimo kašiku ili šolju, imas problem 10 dana, a kamoli ako zaboraviš deo opreme ili garderobu, a u planini nema radnje pa da kupiš.
Ekipa sa svakoga dana uvećava. Svakoga dana po jedan kontingent opreme odlazi prema Baznom kampu.

Mnogo vas pozdravljam

Čele

Jutros sam sa Tunch Fidikom Fabrice Imparato (francuska) išao u varoš u manji šoping. Za boravak od mesec i po dana u planini treba svasta poneti: šibice, super lepak, malo kanapa, termo prostirka za šator i jos po neki delić opreme…
Grad je interesantan bar za nas zapadnjake. Mi više nemamo takav down town sa zanatskim radnjama, bakalnicama, dućanima. Onako usput sam popravio torbicu za 50-ak din. Pravi Orjent; magaze pune robe; puno dokonog naroda koji nesto gleda i odmah se okuplja gde se nešto dešava. Roba je većinom zanatske izrade, divni tepisi, kućni predmeti… Malo ne neke „moderne“ robe, a i to što od industrijskih proizvoda ima tehnološki je iz prošlih vremena; šamotni rešoi sa cekas zicom…U toj guzvi mi se na momenat učinilo da ću možda još i Marka Pola sresti. Toliko je taj svet i dalje u svom vremenu, svom ambijentu i mislim da ga mnogo i ne zanima šta se tamo negde, daleko na drugom mestu dešava. Srdačni su i spremni da da vam za svaku sitnicu pomognu. Naravno puno je prašine buke i guzve.

Mnogo vas pozdravljam

Čele

23. Jun 2012.
Danas sam se dokopao interneta.

Došli smo u Skardu, u oblasti Baltistan na severoistoku Pakistana.
Jutros smo krenuli u 5h 30 a stigli oko 16h. Proputovali smo oko 600-700km.
Oko 100km put je usečen u stene klisure reke Hindu. Put ima jednu traku, kojom prolaze teški kamioni nacrtani u potpunosti sa stotinama slika, najjačih boja. Mimoilaženje je tek zanimljivo, vraćanje u rikverc… A dole huči reka u najstrašnijim vrtlozima, najsnažnijim brzacima o kojima mi nemamo predstavu, jer takvih u Evropi, a možda i nigde više na Svetu nema. Bilo je zanimljivo celog dana.
Grad Skardu se nalazi pored jezera, u dolini oko 30km širine, okružene snežnim vrhovima Karakoruma.
Grad ima aerodrom na koji sleću avioni tipa Boing 373.
Smeštaj je prelep. Soba ima oko 30-ak kvadrata sa pogledom na jezero.
Hrana takođe predivna: chisken cary, rice, vegetables, sa raznim sosevima. Majstori su kuvanja.
Predveče smo išli na polo utakmicu.
Ovde nam pocinje odmor. Ja sam u prvoj grupi koja je ovde stigla. Naradenih dana je okupljanje ostalih, transport opreme… Kompletiranje ekipe je 27. juna a strat se planira 28. juna džipovima jos 80km do Ascole.
Ekspedicija je dobro organizovana.
Šerpas mi je isti kao prošle godine.
Penjači su većinom profesionalci.
Opremio sam se znatno bolje nego prošle godine.
Proučavao sam planinu vise nego dosadašnje prethodne.
Nemam strah a ni prejaku želju da moram da popnem po svaku cenu.
Ja na sve ovo gledam sa stručne alpinističke strane, šta je moguće, za šta je šta i gde potrebno.

Pošto sam inače na starom prošlogodišnjem godišnjem odmoru, provodicu narednih 5 dana baš kao na godišnjem odmoru. Ova žurba u prvih nekoliko dana se isplatila.

Pošto ću narednih dana imati vremena na pretek, javljaću se malo više.

Sve Vas mnogo pozdravljam

22. Jun 2012.
Chilas, lep rustični hotel.
Sutra idemo u Skardu.
Pošli smo autobusomu 05h, a stigli u 22h. Po vreloj prašini širom otvorenih prozora(nos mi se zatvorio od suvog vazduha). Put vodikanjonom reke Hindu; velika je i snažna na svom početku.
To je jedan od onih himalajskih puteva koji vode na Tibet, pravi film.

Čele

21. Jun 2012.
Stigao sam u Islamabad

U Istambulu mi se prdružio Tunch Fidik.

Stigao je Pasang i 14 šerpasa, Oskar, Azim… Moji spasioci. Sa njima sam popeo Kanchenjungu. Okupljamo se.

Smestio sam se u Hotel Chancery.

Organizacija je tačna.

Vrelo je; 45° C.

Danas se pakujem i rano ujutru sa I grupom idem dalje.

Čele