Čela Oko Kragujevca i malo dalje…

6jan/05Off

Aconacgua 2005 1/5

Na južnoj hemisferi je to leto, kao kod nas juli. Putovanje Buenos Aires, Mendoza, svetska prestonica vrhunskih vina - Puenta del Inca - Most inka, banja, prevoj preko Anda za Santiago de Chile, nekadašnji prelaz železnice preko Kordiljera.  Odatle počinje nacionalni park Aconcaguae. Tu je sniman film "Sedam godina na Tibetu". U pozadini je najveći vrh Anda.

Na južnoj hemisferi je to leto, kao kod nas juli. Putovanje Buenos Aires, Mendoza, svetska prestonica vrhunskih vina - Puenta del Inca - Most inka, banja, prevoj preko Anda za Santiago de Chile, nekadašnji prelaz železnice preko Kordiljera. Odatle počinje nacionalni park Aconcaguae. Tu je sniman film "Sedam godina na Tibetu". U pozadini je najveći vrh Anda.

Pošli smo. U početku je put do Confulentiae. Startna visina oko 2800m.  Platili smo dozvole po 300$, koje podrazumevaju spašavanje rendgera za slučaj nesreće, transport helihopterom. Ali smo dobili i po kesu za otpad. Gubitak kese 100$ - pa ti vidi. Glavna frka sve vreme ekspedicije je bila "Gde mi je kesa" Ako te vide da bacaš bilo kakav otpad 100$ na licu mesta. Kako bi izgledalo da svi bacamo plastične flaše ko naše drvoseče po šumama.

Pošli smo. U početku je put do Confulentiae. Startna visina oko 2800m. Platili smo dozvole po 300$, koje podrazumevaju spašavanje rendgera za slučaj nesreće, transport helihopterom. Ali smo dobili i po kesu za otpad. Gubitak kese 100$ - pa ti vidi. Glavna frka sve vreme ekspedicije je bila "Gde mi je kesa" Ako te vide da bacaš bilo kakav otpad 100$ na licu mesta. Kako bi izgledalo da svi bacamo plastične flaše ko naše drvoseče po šumama.

Kamen peščanik; Crvena pustinja; nigde drveta. Nisam video drvo tri nedelje. Kao sve posekli španci kada su porobljavali Inke - ma nemoguće; takva je zemlja i takva klima. Kada dune vetar to je takva prašina. Kada sam se pakovao kod kuće na Argentinskom sajtu je pored ostale opreme pisalo da treba poneti i svilenu maramu. Nije mi bilo jasno čemu to. Žena mi je rekla: "Ma ponesi. Ko zna. Nije teška". I naravno dala mi jednu svoju. Kako je vetar dunuo i podigao oblak crvene prašine pravo u lice, shvatio sam značaj svilene marame. Od tada je nosim i kada to ne piše u spisku opreme.

Kamen peščanik; Crvena pustinja; nigde drveta. Nisam video drvo tri nedelje. Kao sve posekli španci kada su porobljavali Inke - ma nemoguće; takva je zemlja i takva klima. Kada dune vetar to je takva prašina. Kada sam se pakovao kod kuće na Argentinskom sajtu je pored ostale opreme pisalo da treba poneti i svilenu maramu. Nije mi bilo jasno čemu to. Žena mi je rekla: "Ma ponesi. Ko zna. Nije teška". I naravno dala mi jednu svoju. Kako je vetar dunuo i podigao oblak crvene prašine pravo u lice, shvatio sam značaj svilene marame. Od tada je nosim i kada to ne piše u spisku opreme.

Do konfluentiae i nije tako daleko 12-13km. Polako se penjemo glečerskom dolinom. Stalno nas prate neki psi. Jedan veliki žuti je bio sa nama tri nedelje. Ovde sam gledao kako dva psa jure zeca po ovim zelenkaso-crvenim dinama. On je jadan bežao uzbrdo, zamakao iza brda. Produžili su za njim. Stigli su nas posle 15-ak min. Šta je bilo sa sirotim zekom, nisam video. Aconcagui prilazimo krećući se ulevo i zaobilazeći sa one strane. Ima bar 5'-60km da se hoda do podnožja završne stene. Šta pa drugo radimo svih narednih dana.

Do konfluentiae i nije tako daleko 12-13km. Polako se penjemo glečerskom dolinom. Stalno nas prate neki psi. Jedan veliki žuti je bio sa nama tri nedelje. Ovde sam gledao kako dva psa jure zeca po ovim zelenkaso-crvenim dinama. On je jadan bežao uzbrdo, zamakao iza brda. Produžili su za njim. Stigli su nas posle 15-ak min. Šta je bilo sa sirotim zekom, nisam video.

Confluentia. Ali ovo nisu naši šatori. Naši su neki mali koje smo poslali na mulama. Ovde radi mula-transport. To su super životinje. Vredne, izdržljive, poslušne, brze. Čudi me da na Himalajima ne počnu da ih koriste. Naša predubeđenje o mulama je pogrešno. Cela Južna Amerika živi na mulama. Tamo je to najrasprostranjenija tovarna životinja po vrletima Anda, a to je venac od 6000km. Ovde je cele noći duvao vetar. Crveni pustinjski pesak ulazi u šator, u ranaz, u svu odeću. Sve škripi od peska; stalno nešto tresemo; sve je prašnjavo; svi smo ko mlinari brašnjavi. Ujutru ne možeš da ožistiš dno šatora od naslaga peska. Nos se napuni i moram da ustajem noću da ga ispiram vodom jer se zemlja stvori u nosnim hodnicima. To me je nerviralo. Brinuo sam da ću od te prašine umanjiti sposobnost pluća za podnošenje visine.

Confluentia. Ali ovo nisu naši šatori. Naši su neki mali koje smo poslali na mulama. Ovde radi mula-transport. To su super životinje. Vredne, izdržljive, poslušne, brze. Čudi me da na Himalajima ne počnu da ih koriste. Naša predubeđenje o mulama je pogrešno. Cela Južna Amerika živi na mulama. Tamo je to najrasprostranjenija tovarna životinja po vrletima Anda, a to je venac od 6000km. Ovde je cele noći duvao vetar. Crveni pustinjski pesak ulazi u šator, u ranaz, u svu odeću. Sve škripi od peska; stalno nešto tresemo; sve je prašnjavo; svi smo ko mlinari brašnjavi. Ujutru ne možeš da ožistiš dno šatora od naslaga peska. Nos se napuni i moram da ustajem noću da ga ispiram vodom jer se zemlja stvori u nosnim hodnicima. To me je nerviralo. Brinuo sam da ću od te prašine umanjiti sposobnost pluća za podnošenje visine

Prvi aklimatizacioni dan. Ovo je Južna stena Aconcague. oko 3000m peščane stene, leda, vertikala. Nemoguće za penjanje; ne drži klinove. Probali su razni; ginuli, a onda je popeo slovenac (možda Tomaž Humar) ali treba proveriti. Podatak po sećanju iz priče (nepouzdano) Prvo mu je ortak poginuo, pa se vratio sam naredne godine i jedno 5 dana sam bio u steni dok se nije popeo na vrh sa južne strane. Ovde smo na oko 4000m. Glečer. Ima i odatle neki uspon, grebenom udesno. Tamo desno iza grebena je Poljski glečer- zaleđena kosina oko 2500m do vrha,sa istoka.

Prvi aklimatizacioni dan. Ovo je Južna stena Aconcague. oko 3000m peščane stene, leda, vertikala. Nemoguće za penjanje; ne drži klinove. Probali su razni; ginuli, a onda je popeo slovenac (možda Tomaž Humar) ali treba proveriti. Podatak po sećanju iz priče (nepouzdano) Prvo mu je ortak poginuo, pa se vratio sam naredne godine i jedno 5 dana sam bio u steni dok se nije popeo na vrh sa južne strane. Ovde smo na oko 4000m. Glečer. Ima i odatle neki uspon, grebenom udesno. Tamo desno iza grebena je Poljski glečer- zaleđena kosina oko 2500m do vrha,sa istoka.

Led glečera je prekriven zaleđenom pašinom. Vraćano se u Confluenciju - tu je račvanje puteva na dve strane Akonkagve.

Led glečera je prekriven zaleđenom pašinom. Vraćano se u Confluenciju - tu je račvanje puteva na dve strane Akonkagve.

Te noći je pao sneg. Zahladnelo je. Sada je dole u Mendozi bar 35"C. Ovo je Bojan Perić, moju sugrađanin i cimer u šatoru sve vreme ekspedicije. Sa njim nikad nije dosadno. U svakoj sekundi ima neku novu ideju a često i pregled za biznis, neke planove; vrlo često vrlo interesantne ideje. Odatele vodi 18km puta do Plaza de mulas - Bazni kamp (zvali smo je plaža za mule). Divno što je pao sneg. Više nije bilo one prašine što se uvlači u sve pregibe tela, zapušava nos i sinuse. Belina šarenih Anda. Išli smo nekim zaleđenim šljunkom. Tada nisam shvatio da je to dno reke koja je prestala da teče jer je zahladnelo a sneg glečera se nije topio. Kada smo se posle tri nedelje vraćali tuda po toplom danu tekla je reka 15m široka, duboka do pojasa, svlačili smo se u kupaće, gazili, prenosili rančeve na glavama, a neki su padali u hladnu vodu i otplivavali sa opremom. Nisam mogao da verujem da je to sve bilo suvo kada smo išli na gore.

Te noći je pao sneg. Zahladnelo je. Sada je dole u Mendozi bar 35"C. Ovo je Bojan Perić, moju sugrađanin i cimer u šatoru sve vreme ekspedicije. Sa njim nikad nije dosadno. U svakoj sekundi ima neku novu ideju a često i pregled za biznis, neke planove; vrlo često vrlo interesantne ideje. Odatele vodi 18km puta do Plaza de mulas - Bazni kamp (zvali smo je plaža za mule). Divno što je pao sneg. Više nije bilo one prašine što se uvlači u sve pregibe tela, zapušava nos i sinuse. Belina šarenih Anda. Išli smo nekim zaleđenim šljunkom. Tada nisam shvatio da je to dno reke koja je prestala da teče jer je zahladnelo a sneg glečera se nije topio. Kada smo se posle tri nedelje vraćali tuda po toplom danu tekla je reka 15m široka, duboka do pojasa, svlačili smo se u kupaće, gazili, prenosili rančeve na glavama, a neki su padali u hladnu vodu i otplivavali sa opremom. Nisam mogao da verujem da je to sve bilo suvo kada smo išli na gore.

Svidja ti se članak?

Uzmi u obzir da se prijaviš za RSS!

Objavljeno u okviru: Aconacgua 2005 cela.rs
Komentari (0) Povratne veze (0)

Komentari su zaključani.

Nema povratnih veza.