Čela Oko Kragujevca i malo dalje…

10jan/05Off

Aconacgua 2005 2/5

Pošli smo.Levo je Gavra sa TV B92, a desno Stepa Pobeda. Ličimo na neke planinare. Predstoji nam ceo dan šipčenja 18km do 43000m. Uzput je jedan lik na oko 4000m dobio visinsku bolest. Otekao, pukao. Podelili smo stvari njegovog ranca po 2-3kg svakom, da bi on bez ranca nastavio dalje. Na kraju ni to nije vredelo, jer je posle 3-4 dana odistao, i iskoristio prazan helihopter za dole i iz BC se vratio u Mendozu. Dok smo se mi smrzavali, mučili po šatorima, on je putovao u Patagoniju, Santjago de Čile... Putovao 15-ak dana po Argentini. Kad bolje razmislim i to je lepo, možda i lepše nego ovo naše.

Pošli smo.Levo je Gavra sa TV B92, a desno Stepa Pobeda. Ličimo na neke planinare. Predstoji nam ceo dan šipčenja 18km do 43000m. Uzput je jedan lik na oko 4000m dobio visinsku bolest. Otekao, pukao. Podelili smo stvari njegovog ranca po 2-3kg svakom, da bi on bez ranca nastavio dalje. Na kraju ni to nije vredelo, jer je posle 3-4 dana odistao, i iskoristio prazan helihopter za dole i iz BC se vratio u Mendozu. Dok smo se mi smrzavali, mučili po šatorima, on je putovao u Patagoniju, Santjago de Čile... Putovao 15-ak dana po Argentini. Kad bolje razmislim i to je lepo, možda i lepše nego ovo naše.

Penjem se polako. I što se višlje penjem sve mi je lepše, sve bolje idem. Prizor je za uživanje. Mešavina snega i zaleđenog peska raznih boja, sumporno žut, crven, crn. Ovde sam video nemca, umetničkog fotografa, profesionalna koji godinama dolazi i slika pejzaže u stilu apstraktnih slika. Ovaj reljef je zaista apstraktan.  Do mraka ćemo stići do Plaza de mulas,.

Penjem se polako. I što se višlje penjem sve mi je lepše, sve bolje idem. Prizor je za uživanje. Mešavina snega i zaleđenog peska raznih boja, sumporno žut, crven, crn. Ovde sam video nemca, umetničkog fotografa, profesionalna koji godinama dolazi i slika pejzaže u stilu apstraktnih slika. Ovaj reljef je zaista apstraktan. Do mraka ćemo stići do Plaza de mulas,.

Odoszdo smo došli penjući se ovom dolinom. Ovo je već oko 4200m. Pogled unazad. Ovuda ću u povratku strčati za dan do Confluencije. Dole sam u povratku video svež leš mule koju su hijene čapale. Prvo su razvrcale utrobu i pojele džigericu; meso su valjda ostavile za sutradan. Pravi pustinjski prizor.     Već počinje štednja baterije, jer sam ih zaboravio u Mendozi, a sve vreme sam mislio da su mi ispale u Puenda del Inka. Sve sam redom pitao, da li neko ima sličnu rezervu, neka četvrtasta od 9V. I gde je nađoh. Niko nema takvu bateriju. Od tada imam fotoaparate samo sa sasvim običnim baterijama od 1,5V; nikakvi punjači; nikakvi eksperimenti. Zato ova Akonkagva ima tako malo slika. Čuvao sam malu rezervu za vrh. I to je bilo sve od mog slikanja.

Odoszdo smo došli penjući se ovom dolinom. Ovo je već oko 4200m. Pogled unazad. Ovuda ću u povratku strčati za dan do Confluencije. Dole sam u povratku video svež leš mule koju su hijene čapale. Prvo su razvrcale utrobu i pojele džigericu; meso su valjda ostavile za sutradan. Pravi pustinjski prizor. Već počinje štednja baterije, jer sam ih zaboravio u Mendozi, a sve vreme sam mislio da su mi ispale u Puenda del Inka. Sve sam redom pitao, da li neko ima sličnu rezervu, neka četvrtasta od 9V. I gde je nađoh. Niko nema takvu bateriju. Od tada imam fotoaparate samo sa sasvim običnim baterijama od 1,5V; nikakvi punjači; nikakvi eksperimenti. Zato ova Akonkagva ima tako malo slika. Čuvao sam malu rezervu za vrh. I to je bilo sve od mog slikanja.

Andi - lepo samo kad ima snega. Bez toga samo sivo, brao, crno i crveno. Na ovoj visini više nema ni trave. Kamenje raznih boja.

Andi - lepo samo kad ima snega. Bez toga samo sivo, brao, crno i crveno. Na ovoj visini više nema ni trave. Kamenje raznih boja.

Plaža za mule - Plaza te mulas - naši šatori. Mesta koliko hoćeš. Razmileli smo se. Kuvar se zvao Ariel (kao prašak za veš) cicija. Kuvao je jako malo. Po parče mesa za večeru, male porcije. Malo je falilo ta izbije pobuna. Ali srećom je otišao jer mu se žena porodila. Došla je neka priučena "kuvarica", studentkinja DIFa (sporta) na raspustu. Bilo je to malo bolje, ali opet samo improvizacija. Voda je plastičnim crevom dolazila sa ivice glečera i polako punila jedno bure. Nisam mogao da verujem, bela skoro kao mleko, zbog silicijuma. Zahvatali smo jednim lončetom, onako sa vrha, jer se stajanjem u buretu pesak polako taložio, a posle 2-3 dana morali smo da praznimo bure puno peska. Nisam dobio kamen u bubregu (samo pesak)

Plaža za mule - Plaza te mulas - naši šatori. Mesta koliko hoćeš. Razmileli smo se. Kuvar se zvao Ariel (kao prašak za veš) cicija. Kuvao je jako malo. Po parče mesa za večeru, male porcije. Malo je falilo ta izbije pobuna. Ali srećom je otišao jer mu se žena porodila. Došla je neka priučena "kuvarica", studentkinja DIFa (sporta) na raspustu. Bilo je to malo bolje, ali opet samo improvizacija. Voda je plastičnim crevom dolazila sa ivice glečera i polako punila jedno bure. Nisam mogao da verujem, bela skoro kao mleko, zbog silicijuma. Zahvatali smo jednim lončetom, onako sa vrha, jer se stajanjem u buretu pesak polako taložio, a posle 2-3 dana morali smo da praznimo bure puno peska. Nisam dobio kamen u bubregu (samo pesak)

Nido de condores - Condorovo gnezdo - 5400m - C1 - Tamo je Čile. Tu je granica. Čemu graničari. Ko da beži tuda. Jedan plato pun kamenih gromada od 0,5-1m, onako okrugli. Tek posle sam shvatio da to pada odozgo. Pa kako bude, ako imaš sreće da te pogodi ovakva stena, gotovo. Bojan i ja smo našli jedan lepi plato, finu zaravan, malo udaljeno od ostalih. Baš fino. Onda ujutru strahovita buka, zvuk nekog motora, strahovito strujanje vetra, da nam odnese šator. Kapiramo: to je heliodrom. Sputa se helihopter. Istrčali smo iz vreća za spavanje i poluobučeni leglu preko šatora raširenih ruku i nogu da ga ne pokida. Helihopter se spustio se na 10m od nas. Divno mesto smo našli. Transportovali su nekog lika koji se smrzao i nije mogao dole. 5500m je krajnja visina koju helihopter može da dostigne.     I nema više slikanja. Štednja baterije za vrh.     Kada smo bili na berlini 6000m odjednom sam video jedrilice koje vetar nosi uz planinu. Čudna slika. Zalazak sunca, 5 jedrilica nošene vetrom iz podnožja izlaze na vrh planine. Mislio sam: ovi se ludaci zezaju. Tražili su mladića čileanca koji se izgubio prethodnog dana. Uočili su ga kako čuči ispod stene. Rendžeri su ga posle pokupili. Živ. Promrzline, ruke, prsti, glava na ramenima. Odvojio se 10-ak m od grupe da slika, naišao je oblak, nije video put, ostao sam i izgubio se. Potrebno je 10-ak sec da nestaneš. Bio sam srećan; znači traže te kada se izgubiš. To je onih 300$ na ulazu. Najbolje je da ih ne potroše na tebe, najbolje ni na koga, ali desi se. I taj helihopter košta, i te jedrilice, i tri rendžera koja su spavala u susednoj drvenoj kolibi pored mene i gledala ko ide gore. Ne puštaju grupu manju od troje. Posle oni da te traže po planini. Sve je to ispravno.     Na Berlini jedan poljak je dobio edem pluća. Došao je njihov doktor i naredio da siđu dole. On se protivio, kao mogu ja, nije to ništa, još pred ženom. Ne, idete dole ! i kraj. Rendžeri ga sprovode. Svaka im čast.

Nido de condores - Condorovo gnezdo - 5400m - C1 - Tamo je Čile. Tu je granica. Čemu graničari. Ko da beži tuda. Jedan plato pun kamenih gromada od 0,5-1m, onako okrugli. Tek posle sam shvatio da to pada odozgo. Pa kako bude, ako imaš sreće da te pogodi ovakva stena, gotovo. Bojan i ja smo našli jedan lepi plato, finu zaravan, malo udaljeno od ostalih. Baš fino. Onda ujutru strahovita buka, zvuk nekog motora, strahovito strujanje vetra, da nam odnese šator. Kapiramo: to je heliodrom. Sputa se helihopter. Istrčali smo iz vreća za spavanje i poluobučeni leglu preko šatora raširenih ruku i nogu da ga ne pokida. Helihopter se spustio se na 10m od nas. Divno mesto smo našli. Transportovali su nekog lika koji se smrzao i nije mogao dole. 5500m je krajnja visina koju helihopter može da dostigne. I nema više slikanja. Štednja baterije za vrh. Kada smo bili na berlini 6000m odjednom sam video jedrilice koje vetar nosi uz planinu. Čudna slika. Zalazak sunca, 5 jedrilica nošene vetrom iz podnožja izlaze na vrh planine. Mislio sam: ovi se ludaci zezaju. Tražili su mladića čileanca koji se izgubio prethodnog dana. Uočili su ga kako čuči ispod stene. Rendžeri su ga posle pokupili. Živ. Promrzline, ruke, prsti, glava na ramenima. Odvojio se 10-ak m od grupe da slika, naišao je oblak, nije video put, ostao sam i izgubio se. Potrebno je 10-ak sec da nestaneš. Bio sam srećan; znači traže te kada se izgubiš. To je onih 300$ na ulazu. Najbolje je da ih ne potroše na tebe, najbolje ni na koga, ali desi se. I taj helihopter košta, i te jedrilice, i tri rendžera koja su spavala u susednoj drvenoj kolibi pored mene i gledala ko ide gore. Ne puštaju grupu manju od troje. Posle oni da te traže po planini. Sve je to ispravno. Na Berlini jedan poljak je dobio edem pluća. Došao je njihov doktor i naredio da siđu dole. On se protivio, kao mogu ja, nije to ništa, još pred ženom. Ne, idete dole ! i kraj. Rendžeri ga sprovode. Svaka im čast.

Vrh !!! pao sam. Sreća. Suze su mi pošle od sreće. Taj osećaj ushičenosti na vrhu prvi put sam tako snažno osetio. I od tada opet težim vrhovima jer posle tolikog napora, tolike skoncentrisanosti na taj cilj, zadovoljstvo je ogromno, kao uskrsnuće. To je lično zadovoljstvo. To nikome ništa ne dokazujete, samo sreća. Ja više nedaća imam zbog ovog sporta nego koristi. Većina i ne razume tu želju i taj cilj. Nema materijalne koristi, samo šteta. Kada se popneš nema nikoga da te gleda kao kad daš go na punom stadionu, nema televizije. Sam si a srećan što si na vrhu. I dalje oprezan jer treba da se vratiš. Srce se poveća. Možda čovek mora da se rodi da bi ga ovakva sreća ispunjavala i postala cilj života. Ovakav intenzitet sreće sam osećao samo kada su mi se deca rađala, kada sam postao otac.

Vrh !!! pao sam. Sreća. Suze su mi pošle od sreće. Taj osećaj ushičenosti na vrhu prvi put sam tako snažno osetio. I od tada opet težim vrhovima jer posle tolikog napora, tolike skoncentrisanosti na taj cilj, zadovoljstvo je ogromno, kao uskrsnuće. To je lično zadovoljstvo. To nikome ništa ne dokazujete, samo sreća. Ja više nedaća imam zbog ovog sporta nego koristi. Većina i ne razume tu želju i taj cilj. Nema materijalne koristi, samo šteta. Kada se popneš nema nikoga da te gleda kao kad daš go na punom stadionu, nema televizije. Sam si a srećan što si na vrhu. I dalje oprezan jer treba da se vratiš. Srce se poveća. Možda čovek mora da se rodi da bi ga ovakva sreća ispunjavala i postala cilj života. Ovakav intenzitet sreće sam osećao samo kada su mi se deca rađala, kada sam postao otac.

Onda slikanje uokolo. Bilo mi je čudno da na vrhu nema trunke snega. Vetar je sve oduvao. Onda uzmeš neko kamenče za uspomenu (a sada ne znam ni gde mi je). Ne treba dirati prirodu.

Onda slikanje uokolo. Bilo mi je čudno da na vrhu nema trunke snega. Vetar je sve oduvao. Onda uzmeš neko kamenče za uspomenu (a sada ne znam ni gde mi je). Ne treba dirati prirodu.

Na vrhu me očarava i modra boja neba. Kamen, nebo. Karakterističan krst na vrhu. Savija se, ima zglob u podnožju (valjda da ga snažni vetrovi ne bi polomili) Gvozdena kaseta sa debelom knjigom za upisivanje. Ostavljaš poruku, potpis da si bio na "krovu Amerike" - ovo je najveći vrh obe Amerike. Lepo.     A onda polako dole. U povratku je teže. Ja onda počnem da uživam, Polako, razgledam, odmaram, opušteno, polako, koncentrisano. Najverovatnije da više nikada u životu neću biti ovde. Lepo je. Duva vetar, kroz kanaletu, onako malo, oko 60km/h. Kada smo išli na gore, svanulo je na kanaleti. Uplašio sam se kada sam video likove oko sebe. Iscrpljeni, cele noći penjanje, u hipoksiji, bledi, nekima modre usne. Bože me oprosti kao... A sada u povratku smeh, zezanje, ekskurzija.

Na vrhu me očarava i modra boja neba. Kamen, nebo. Karakterističan krst na vrhu. Savija se, ima zglob u podnožju (valjda da ga snažni vetrovi ne bi polomili) Gvozdena kaseta sa debelom knjigom za upisivanje. Ostavljaš poruku, potpis da si bio na "krovu Amerike" - ovo je najveći vrh obe Amerike. Lepo. A onda polako dole. U povratku je teže. Ja onda počnem da uživam, Polako, razgledam, odmaram, opušteno, polako, koncentrisano. Najverovatnije da više nikada u životu neću biti ovde. Lepo je. Duva vetar, kroz kanaletu, onako malo, oko 60km/h. Kada smo išli na gore, svanulo je na kanaleti. Uplašio sam se kada sam video likove oko sebe. Iscrpljeni, cele noći penjanje, u hipoksiji, bledi, nekima modre usne. Bože me oprosti kao... A sada u povratku smeh, zezanje, ekskurzija.

Svidja ti se članak?

Uzmi u obzir da se prijaviš za RSS!

Objavljeno u okviru: Aconacgua 2005 cela.rs
Komentari (0) Povratne veze (0)

Komentari su zaključani.

Nema povratnih veza.