Čela Oko Kragujevca i malo dalje…

Biografija

Na vrhu Manaslua 8169m     04.   10.   2008.god. na moj rođendan

Na vrhu Manaslua 8169m 04. 10. 2008.god. na moj rođendan

Planinar sam postao 1980god u Planinarskom Društvu "Dimitrije Janković Cici". To je tada bilo jedino planinarsko društvo u Kragujevcu, rasadnik svih planinara Kragujevca. Sa njim sam planinario po celoj bivšoj Jugoslaviji od Kajmakčalana, Šare, preko Maglića, Durmitora do Triglava, od Kozjaka u Splitu do Fruške Gore. Tada bi smo već u četvrtak seli na voz i otišli u drugi kraj Jugoslavije. Bili su tu i susreti bratskih gradova: Foča, Velenje, Split... SOFKa nas je finansirala.

Moja prva akcija je bila sa Ćirom na Rajcu. Moj prvi alpinistički navez je bio sa Šekijem Škrbićem na Homoljskim planinama. Markirali smo svoju prvu transverzalu na Gledićkim planinama od Medne preko Lise do Dulena. Imali smo svoje prostorije u centru grada kod Stare Srbije (tu je sada neki poly-STR-butik centar). Trenutno se sastajemo po nekim učionicama gradskih škola, jednom nedeljno posle šestog časa, ili privatno po stanovima. Naš sport je u gradu na 37. mestu prioriteta, tako da nikada ništa ne dobijamo.

Kao doktor stalno sam okružen bolesnim narodom, patnjama, umiranjem, negativnom energijom. Boravak u prirodi za mene je potreba. U prirodi svi naši problemi postaju nekako manji. Priroda nas uči mudrosti. Priroda nam predočava svoju snagu. Priroda nam pokazuje neizmernu lepotu. U prirodi čovek postaje bolji i lepši. Zato jedva čekam nedelju da odem negde na vazduh, da prošretam, da se smejem sa planinarima. Za mene je to lepota življenja. Čovek ne mora da ide na Alpe, Ande i Himalaje da bi bio planinar. Obožavam Rudnik, Bešnjaju, Gledićke Planine... do njih mogu da odem i gratskim ili prigratskim prevozom. Ljudi i ne znaju kako ima lepih brda, šuma, livada i vodopada u blizini našeg grada, a verovatno i u blizini vašeg grada.

Zahvaljujući poznanstvu sa Jaćimovićem, učestvovao sam u nekoliko srpskih ekspedicija. Prvo sam 2003.god išao na treking na Kalapatar u podnožju Everesta. Energija Everesta me je potpuno ispunila i zadivela. Postao sam zavistan od nje.
Sledeće godine sam išao na Akonkagvu, zatim sa Pobedom na Kilimandžaro.  Onda sam 2006.god popeo Čo oju 8201m. 2008.god u proleće sam popeo Islan peak 6165m, a u jesen Manaslu 8163m. 2009.god u maju pokušao sam uspon na Everest, ali zbog oklevanja vođe i loše taktike propustili smo vreme za uspon, pa nas je monsun zamalo oduvao sa Severnog grebena na oko 7800m.

2010god 23. Maja popeo sam Mt Everest - sa tročlanom crnogorskom ekipom i šerpasom Phutashi-em
20. maja 2011. god popeo sam vrh Kanchanjanga 8586m, treći vrh po visini na Svetu. Bio sam u međunarodnoj ekspediciji sa podrškom agencija Himalayan guidnes i Seven summit treks. Vođa ekspedicije je bio Mingma sherpa, kome je Kanchanjanga bila 14. vrh preko 8000m i on je prvi šerpas koji je popeo sve vrhove na Svetu veće od 8000m. Bilo je još nekoliko vrhunskih i najboljih svetskih penjača. Srećan sam što sam popeo Kanchanjanga-u sa nekim od najboljih alpinista Sveta.
Šerpas mi je bio Pasang. Pomagao mi je svo vreme uspona i silaska.
Kada sam sišao u Bazni kamp, razboleo sam se od upale pluća. Zbog lošeg vremena proveli smo previše noći u C3 7000m i C4 7700m, ukupno 8 noći, pri temperaturama i do -40'.
2012. sam išao na K2. Zbog trčanja pada u oluju na 7000m u C2 povredio sam meniskusa. Pokušao sam uspon ali sam na C2 odustao.
2013. sam išao na Makalu i nisam popeo. Odustao sam zbog velikog snega i nesreće u ekipi.
Sledeće godine sam opet išao na Makalu da ponovo pukušam uspon i popeo ga 18. Maja 2014 sa šerpasima Boka Lama i Purba.

Volim boravak u prirodi. Moja želja je zdravlje, vedar duh, druženje, kretanje, vazduh, izvorska voda; a kada se najedem kupina, borovnica ili jagoda onda sam presrećan.