Čele, Basko i Marko na vrhu Cho Oze. Vrh je neobičan, zaravnjen,. kao fudbalsno igralošte, široki ravni plato. Kako sam došao spustio sam ranac, seo na njeg, uzeo čokoladu i vodu. Dolazi Marko i širi ruke: Čele čestitam; a ja usporeno, šta tu ima da se čestita, pa zajedno smo ga popeli. Dan je bio predivan. Nije bilo daška vetra. Za sunčanje predivno. Prvi put sam na vrhu preko 8000 - to je zaista nešto posebno. Bilo mi je drago što sam uspeo.Ko bi rekao da je ovo vrh. Ovoliki prostor. Vrh je ravanPovratak u naš C3 na 7500m. Treba pokupiti šator, bocu, svu opremu. Polako unazad treba sve skupljati i spustiti u Bazu. Na planini se ne ostaviti papirić. Na budističkom obredu puđa smo obećali da je nećemo povrediti, da joj ničim nećemo smetati i molimo je da nas pusti na vrh. Ne treba prekršiti obećanje, planina "pamti" i može nam surovo vratiti. Zato se niz planinu silazi natovaren kao magarac. Uvek sam tražio da na dan povratka dođu svi šerpasi iz logora u C2 da pomognu u snošenju sve te opreme. Tako iscrpljen čovek može da se povredi i na Ci koji je na 6100m. To šerpasi dodatno naplate, mislim da je bilo 20$, ali sišao sam od CV1 kao gospodin sa rančićem i fotoaparatom. Do C1 sam sve dovukao - zar to nije dovoljno.Vraćamo se; počinje ulepšavanje. Srećni smo.
Everest gledano sa Cho Oye - izgleda tako blizu na visini 8201m. Gledaš ga pravo, u istoj ravni.Pogled na bazni logor pored glečera. Treba sići do dole. I tu sam imao problema sa maglenjem naočara. Nestao mi je kiseonik na vrhu. Sasvim sa bezbedno sišao i bez njerga. Nizbrdo je lakše.Pogled je predivan na sve strane. Kao da si izašao iz aviona. Bio sam samo malo umoran. Posle sam se čudio kako mi nije bilo hladno, nisu mi trnuli prsti. Išao sam kao po našim planinama. Zaista ni najmanju smetnju nisam osetio. Čovek prilagodi ritam pa ni lupanje srca nisam osetio. Neverovatno kako lako podnosim. Time se nije hvaliti jer su to samo urođene osobine organizma za koje čovek ne zna da li ih ima dok ne dođe ovde. Neko može ovo da izdrži a neko ne i nikakav trening u tome ne pomaže, ni velika želja ne vredi ako organizam nije sklopljen za to. Do sada nikada i nigde nisam imao ni malo zdravstvenih problema. Valjda će tako i ostati, ako se negde ne precenim.
Lep uspon. Ovo je na oko 6900; još uvek bez kiseonika.Zanimljivo penjanje. Cho Oya mi se činila tako jednostavna za penjanje, bez tehničkih detalja; ali ipak nije baš tako. Dobro smo se peli, a još nismo došli ni do C2. To ide polako; ceo dan: Do mraka treba stići. U protivnom propast Ko ne dođe zanjega je propast Sveta.Ovo je C2 na 7000m. I dalje nemamo kiselonike. Sada treba istopiti led, spremiti obroke, napuniti prazne boce. Na ovoj visini čovek mora da popije 4-5 litara vode jer ubrzano dehidrira zbog niskog pritiska. Gledao sa kako mokra mrlja na pantalonama vidljivom brzinom nestaje, kao ubrzan film.Ovo je C3 na 75000m. I ovde spavamo bez kiseonika. Uplašilo me je noću ubrzano disanje. Mislio sam da imam edem pluća. Tek kasnije sam medicinski razumeo da se tu menja način regulacije disanjaOnda kreće noćni uspon na vrh. Tada nema lavina. Negde od 03h do 07h nikada nisam čuo lavine. Tada one odmaraju. Kada ugreje sunce, sneg samo toči niz ove padine.
Na putu za Cho Oyu - Grad Tingri na 4300m - Tibet. Beskrajna visoravan; Pustinja na 4000 - 4 500m. Nema drveta. Hladno i večiti vetar. Oblaci iznad glava; oni su zapravo na 4500 - 5000m a to je tako blizu. Ovo je bilo u septembru 2006.god.Loš znak. Kineski vozač je zaboravo da ukoči kamion i on je sam prešao preko šatora u logoru, nekoliko polomio. Zaustavio se udarivši u trpezarijski šator.Pored glečera idemo prema baznom kampu na 5500m. Tu ćemo biti mesec dana i koji dan više.Gore se penjemo. To je naš vrh. Penjemo se sa desna na levo, nagore a onda ispod žute poprečne linije skrećemo udesno i prilazimo mu desnim grebenom.Na ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviNa ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviNa ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviNa ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviNa ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviNa ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviNa ovom prevoju je granica sa Nepalom. Odatl, kada bi se spuštali, za dan bi bili u Namče Bazaru u Nepalu. Vide se tragoviBazni logor je kao vašar. Brojne su ekipe iz celog sveta. Kako tu ima neobičnih ljudi: Ambasadsor englesne u Nepalu, Poslanik evropskog parlamenta, lekara, advokata, bankara. Dok nisam ušao u ovaj sport nisam ni pretpostavio kako uglednih ljuti ima u tim ekspedicijama. Valjda želja za avanturom, izlazak iz urbanog sveta, povratak prirodi, nadmudrivanje sa prirodom; sve je to izazov i zadovoljstvo za pametnog čovekaLogor u noći. Deluje vanzemaljski sa upaljenim svetlima u šatorima. Pozadi naš vrh kome se molimo.Nestvarno, zaista. Ovo su slike Petra Pećanca. Valjda se neće ljutiti što ih stavljam na sajt. Gde da ga nađem. On radi na američkim cruise brodovima i plovi negde po dalekim morima. Oprostiće mi. Sve je ovo Stvarno je majstor. Ne mogu a da ne stavim još i ovu sliku, ma da je već suvišna. Treba uživati u ovakvim prizorima, makar i na slikama. Zvezde su na Himalajima mnogo krupnije nego ovde kod nas i ima ih tri puta više. Obožavam noćno nebo na Himalajima.Stvarno je majstor. Ne mogu a da ne stavim još i ovu sliku, ma da je već suvišna. Treba uživati u ovakvim prizorima, makar i na slikama. Zvezde su na Himalajima mnogo krupnije nego ovde kod nas i ima ih tri puta više. Obožavam noćno nebo na Himalajima.Stvarno je majstor. Ne mogu a da ne stavim još i ovu sliku, ma da je već suvišna. Treba uživati u ovakvim prizorima, makar i na slikama. Zvezde su na Himalajima mnogo krupnije nego ovde kod nas i ima ih tri puta više. Obožavam noćno nebo na Himalajima.Stvarno je majstor. Ne mogu a da ne stavim još i ovu sliku, ma da je već suvišna. Treba uživati u ovakvim prizorima, makar i na slikama. Zvezde su na Himalajima mnogo krupnije nego ovde kod nas i ima ih tri puta više. Obožavam noćno nebo na Himalajima.Ovo je uspon prema C2 - Sada mi izgleda da nije bilo baš tako jednostavno, a tamo mi se činilo sve tako lako. Samo radiš polako i misliš. Ne sme biti greškeLep uspon. Ovo je na oko 6900; još uvek bez kiseonika.Zanimljivo penjanje. Cho Oya mi se činila tako jednostavna za penjanje, bez tehničkih detalja; ali ipak nije baš tako.
