19. April 2010.
Juče je bila Puđa, uobičajeni religijski obred pred početak osvajanja planine. Dolazio je Lama iz lokalnog manastira i bila je prava svečana atmosfera – molitve, svečani ručak, lepo vreme, lepa noć – idealan dan na planini.

Prognozirali da će vreme danas biti loše, međutim, vedra noć sa zvezdama i prelepo sunčano jutro nisu najavljivali loš dan. Tako da smo odlučili da odemo do C1 (6200 m). Uspon je bio težak. Mnogo teži nego što sam mislio, mnogo teži nego uspon na C1 na Everest. Poslednjih 200 m je samo led i penje se isključivo zupcima, derezom i cepinom. Bilo je naporno, ne samo za mene, već i za druge. U povratku nas je stigla oluja. Padao je sneg i bilo je rizično.

Sada smo u BC. Sneg je poprilično napadao i naredna 2 dana ćemo provesti ovde.

Puno vas pozdravljam,
Čele

16. April 2011.

Moja trenutna pozicija

14. April 2011.
Danas smo došli do baznog kampa 5560m.
Bilo je naporno, išlo se jednim delom koji je baš naporan, grebenom preko kamenja i leda i zadnjih 300 metara uspona je baš bilo strmo i naporno.
Loše vreme (sneg i vetar) koje je bilo u tom trenutku je samo još više činilo taj deo težim. Sada se vreme popravilo.
Naredna dva dana je odmor, jer je put bio dug. Vožnja džipom 2 dana i 7 dana pešačenja, sada je red na mali odmor.
Inače dobro sam, atmosfera u timu je odlična. Kao što sam rekao ima nas sa raznih strana (Iran, Turska, Irska…)
Ovde u baznom kampu ima još par ekspedicija, nismo sami.

Narednih dva dana se neću javljati (jedino ukoliko se ne desi nešto interesantno).

Puno vas pozdravljam
Čele

13. April 2011.
Poštovani prijatelji i posetioci sajta
pre svega želim da vam se zahvalim za podršku koju mi dajete.

Sada se nalazim na oko 5000m i to je tačka na kojoj se sakupila ekipa sa kojom ću zajedno da provedem naredni period.
Većina njih je došla ovde preko 7 Summits agencije. U ekipi je 12 ljudi koje vrlo šarolika po pitanju nacija (Italijani, Turci, Australijanci, Kinezi…)
Ekipa je žestoka, iskusna imaju po nekoliko vrhova preko 8000m.
Sve je OK, imam dobar apetit, kondiciju nemam nikavih problema.
Dok sam dolazio ovde čitao sam o Himajlaskom Tigru kako živi na ovim prostorima, pa sam se i raspitao ovde o njemu.
Retko ko ga je od likalnog stanovništva ikada video pošto je to baš retka životinja.

Puno vas pozdravljam
Čele

11. April 2011.
Juče smo napravili ogromnu visinsku razliku. Pešačili smo oko 2000m visinske razlike. Penjali smo se oko 1600m, zatim smo silazili nekih 500m. To je jedan od najlepših delova Himalaja, predivna prašuma Rodendrona. Ovaj deo Himalaja je baš onko kako sam zamišljao da treba da izgledaju, pošto je ovaj deo nenaseljen.
Sada smo u delovima snežnih vrhova.
Hodaćemo još 4-5 dana, i ovo je jedan od najdužih trekinga, što je i dobro. Stvara se kondicija koja će biti itekako potrebna. Na leđima nosim teret od oko 10 kg, što nije malo.

Dobro sam, ne boli me glava, jer sam se postepeno penjao na ovu visinu. Dešava se da ljudi koji dodju helikopterom, pošto ovde neglde postoji heliodrom, imaju par dana tegobe zbog visinske razike. Nema problema ni sa obućom sve je u najboljem redu.

Puno vas pozdravljam
Čele

9. April 2011
Juče se nisam javljao jer je uveče padala kiša. A da bih imao signal moram da budem na otvorenom prostoru.
Do sada smo pešačenjem prošli oko 40 km za dva dana. Ostaje nam joše jedno 50 km, ali će ovoga puta biti sporije jer je visinska razlika veća. Samo sutra ćemo preći visinsku razliku od 2000 metara.
Na ovom mestu se vrše kontrole penjačkih dozvola i odavde samo jedan put vodi ka vrhu. Prilikom kontrole dozvola sam se raspitivao koliko je ljudi već otišlo na planinu, i iznenađujuće je da je već oko 80 ljudi otišlo. To su razne ekspedicije – ruska, kineska, američka… Ja stižem u poslednjem talasu.
Još uvek se ne zna ko će sve biti sa mnom u timu, ali po svemu sudeći, biće nas 9. To se neće znati još par dana, jer neki odustaju, a neki dolaze.
Nosači nam nose opremu još par dana, a posle toga na scenu stupaju jakovi.

Dobro sam, malo su mi izašli sitni žuljevi od cipela, ali ništa nije strašno.

Puno vas pozdravljam,
Čele

7. April 2011
Danas smo završili deo puta koji smo prelazili džipovima. Stigli smo u selo ‘Kalovr’, pored reke ‘Kebri Kola’.
Sutra počinje treking, prešačićemo 20-ak km do mesta ‘Kebang’.
Inače, danas smo se većim delom vozili džipovima po dobrom putu, koji je bio zanimljiv.
Prelepi pejzaži Himalaja. Bilo je prosto uživanje voziti se, sve do pred kraj kada je počeo lošiji put.
Negde 1 km ispred sela je pukla osovina na džipu, otpao točak, nismo mogli dalje, pa sam sa jednim šerpasom otpešačio do sela. Poneli smo svoje stvari koliko smo mogli.
Ostale stvari su nam kasnije doneli.
Svakog dana se nešto nepredvidivo desi, tako da se odluke donose u hodu.

Ljudi u ovom kraju su dosta gostoprimljivi, veseli, razdragani. Često pevaju sa terase.
Nemaju struje, TV-a i ostalih zanimacija, ali zato imaju vremena da prave decu, pošto ih ovde ima dosta.
Vremenska razlika je 4h i sada je ovde 9 uveče i svi se čude što još ne spavam, ali me iz pristojnosti ne pitaju. Čim završim izveštavanje odlazim i ja na spavanje.

Puno vas pozdravljam
Čele

6. April 2011.
Došli smo do džipovima do Phidima.
Leteli smo avionom do ‘Budhapura’ a zatim džipovima do Phidima.
Sutra nastavljamo dalje do Taplejunga. Zatim počinje treking.
Sve ide po planu.
Nemam više interneta, ali i to je bilo u planu.

Mnogo vas pozdravljam
Čele

5. April 2010.
Jutros sam išao na Darbar skver, najstariji deo Kathmandua. Tu je kuća boginje Kumari u kojoj ona živi. (To je ono što biraju devojčicu sa 2-3 god. da bude inkarnacija boginje do prve menarhe)
Tu su najstarije gradjevine iz 13.v. – Shiva temple, koji i sada funkcionise. Kathmandu Ganesh – kuća sa dva spratna krova i radnjama u prizemlju koje, naravno rade, verovatno ništa drugacije kao i pre 7 vekova.Tu je Kraljeva palata (svrgli su ga i sada živi u nekoj kući na periferiji grada)
Kumari restoran, koji je šezdesetih godina bio mesto okupljanja hipika. I sada tu vidim po neku sedu ozbiljnu zapadnjačku glavu kako tu nostalgično šeta verovatno sećajući se davnih dana; neke ozbiljne gospodje u hipi haljinama (tu ih niko iz firme ne vidi)

Onda u 10h sastanak kod Isvarija.
Polećemo sutra u 12h za Bhadrapur. Doći će po mene u hotel u 10h 30. (Srećno bilo)
Uzeo sam novu masku i regulator; probao kako radi (super je) Lakše je ovde da odaberem iz magacina i da ponesem tašno šta mi odgovara.
Video sam i nove radio stanice. To će poneti šerpasi.

Popodne sam dataljno pakovao ranac, torbu za trek, torbu za Bazni kamp i torbu za uspon. Treba sve tačno razvrstati i za svaku stvar koju uzmeš u ruke razmotriš gde će ti trebati. Svaka sitnica je bitna. Ako zaboravisš, recimo kašiku i to je problem.

Priprema poslednjih sitnica; voda za put… krećemo… Pa videćemo… Nije baš laka planina.

Mnogo vas pozdravljam

Čele

3. April 2011.
Danas sam imao sastanak sa lokalnim organizatorima.
Upoznao sam svog šerpasa – naravno zove se Pasang – što znači petak; jer šerpasi dobijaju imena prema danu u kome su rodjeni. Strong man – jak mlad čovek, oženjen, ima jedno dete; živi u selu Ghunsa – blizu Kanchenjunge. Popeo je dva puta vrh, i kaže, sada ce biti treći put. Vladao se vrlo odgovorno i profesionalno, dogovarajući se sa poslodavcima o detaljima puta.
Pripreme se zahuktavaju. Polazimo u utorak uveče ili u sredu ujutru, što zavisi od dozvole za penjanje koju treba u ministarstvu da dobijemo, ali za jednu dozvolu treba dva ministra da potpišu. Sutra treba tri slike da dam, pa sam morao opet da se slikam. Poneo sam dve, računajuci za ulaznu vizu i jedna za penjačku dozvolu, ali administracija se svuda u Svetu umnožava i uvećava.
Letećemo za Biratnagar – na krajnjem jugoistoku Nepala, a zatim džipovima u Taplejung. Odatle počinje treking.
Iznenadio sam se pričom da je moj glavni organizator Isvari iz tog mesta, da tamo ima kuću, u kojoj ćemo boraviti i da mu tamo živi baba stara 88 god. Znači ipak dugo žive ovi himalajci. U Biratnagaru takodje ima kuću gde mu otac živi, pa ćemo možda i tu jednu noć prespavati.
Spavaćemo većinom u kućama, a tri noći pod šatorima. Do BC ima oko 8-9 dana od kada napustimo Kathmandu.
To je njihov zavičaj pa su bili puni prica o lepoti tog karaja Nepala.

Kada sam posle 2h boravka sa njima završio oficijelni deo, otišao sam u moju prodavnicu opreme, da se malo ponovim, da dokupim ono što mi je prosle godine oštećeno. Kad tamo u radnji sedeljka šerpasa. Phurba i njegov brat, zatim Kebi, sa kojima sam prošle godine popeo Everest. Možete misliti kakvo oduševljenje. Kathmandu je ovih dana pun šerpasa, jer sve ekspedicije koje idu na vrhove preko 8000m sada se odprilike okupljaju, organizuju i narednih dana kreću. Oni idu opet na Everest sa severa – to je njihov posao, i kako ih vlasnici agencija rasporede. Moj prošlogodišnji šerpas Phutashi sada ide sa juga na Everest.
Od Phurbe sam saznao da šerpas koji ide samnom da popne 14. vrh preko 8000 je njegov stric i zove se Mingma. Svi prisutni šerpasi su sa klimanjem glave pominjali njegovo ime pokazujući gestovima veliko poštovanje. Oni u utorak kreću za Tibet. Imam utisak da ove godine svi malo ranije startuju. Klima se promenila.

Mislim da sam kompletirao opremu i sada mogu da je pakujem u transportne vrece.
Sutra u 10h opet imamo sastanak. Radi se ozbiljno.

Dobro sam.
Kathmandu se nije mnogo promenio, a doduše nisam davno ni bio. Gužva, motori; i dalje onaj žuca, pegavi skandinavac sa žutom kosom, prodaje frule u centru Thamela. I dalje jedan lik pod drvetom kod hindu bogomolje, sa makazama i česljem sedi na trotoaru i potšišuje onako na ulici; šta će mu radnja, lokal, može to i na ulici da se radi. I dalje su restrikcije – struje ima 3-4h na dan; agregati na svakom koraku. I dalje vas po ulici ulični prodavci proganjaju da kupite tigrovu mast i neke igračke od mesingane zice koje prevrtanjem menjaju razne oblike od lopte do cveta. Kada sam bio u foto radnji, morao sam da pomerim jednog psa lutalicu, da bih seo da se slikam, koji je ušao sa ulice i tu spavao. Vlasnik radnje ga nije terao; nikome ne smeta šta drugi radi. Svako živi svoj životić.
I ovde je kriza kažu.

Mnogo vas pozdravljam

Čele