Vratio sam se kuci !
Dragi prijatelji, hvala Vam na podrskama koje ste mi davali tokom ekspedicije.
Hvala svim prijateljima koji su mi pomagali u pripremi ekspedicije.

Nije mi se dalo da popnem K2. Mnogo mi je zao zbog toga.

Poslušajte muziku Stratovarius, Coming home – Ekspedicijska himna. Muzika je izvrsna !

To je osecaj posle dva meseca ekspedicije i mesec dana penjanja K2.

I wake up in the morning
So far away from home
Trying to make it through the day
Many miles are between us
I’m sending my love
From this payphone
Through the storms we’ve wandered
Many mountains we have climbed
But all the bad times are behind
The road is free – I’m coming home
Without you I am like
A ship without its sails
Calling the wind to save me
I’d climb the highest mountain
I’d cross the seven seas
Just to see you smile again
All the trust that was built along the years
Is coming back to stay
I know, just look ahead
The road is free – I’m coming home
With every stem I’m closer to home
When I’m back you won’t be alone
Soon I’ll see the familiar door before my eyes
And you
Through the storms we’ve wandered
Many mountains we have climbed
All the bad times are behind
The road is, the road is free, and I’m coming home

Nisam popeo K2 !
Tuzan sam. Imao sam izvanrednu priliku.
Odlican tim. 15. vrhunskih serpasa. (Nekoliko ih je vec bilo na K2)
11 izvrsnih penjaca Kine, Koreje, Irana, Turske… 26 penjaca za vrh.
Svi imaju Everest i po nekoliko puta. Seven summits… mnoge vrhove preko 8000m
Izvanredna oprema – 6000m penjackog uzeta…
Oprema ekspedicije na vrhunskom nivou – visoko budzetna ekspedicija.

K2 nije popet poslednje 4 godine. Posle neserece 2008. niko ga nije popeo.
A onda u jednom danu 23 ljudi je bilo na vrhu – moj tim.

Zasto nisam popeo K2.

7-8 dana pre zavrsnog uspona skliznuo sam preko grebena na povratku iz C1 – na oko 5900. Naglo koceci kramponima desna noga mi se podvila a ligamenti se nategli u spoljnom delu kolen. Ukocio sam posle 2-3m, izvukao se uzetom. Bol je bio stalan; budio me nocu. (I sada me boli)
Narednih 7-8 dana sam odmarao stedeci tu nogu, ocekujuci da bol prodje.
Onda je krenuo zavrsni uspon.
Bilo je puno dileme da li je to pravi momenat. Vreme je bilo lose. Prognoza je govorila da ce posle dva dana biti bolje vreme.
Mister Yung je krenuo prvi, jedno popodne, predvece.
Sutradan ujutru su krenula druga dva kineza, Chin Cuao i Dzef.
Popodne su otisli njihovi serpasi.
Treceg dana se razvedrilo. Rano ujutru, oko 05h krenuli su svi.
Ja sam i dalje razmisljao. (?!)
Krenuo sam oko 11h – poslednji.
Isao sam polako stedeci bolno koleno.
Imao sam i ranu na podkolenici, otok stopala. Bolelo me je puno.
Nisam smeo da pijem lekove protiv bolova jer je nesigurno kako to deluje na velikoj visini. Uostalom analgetici nisu dozvoljeni u sportu.

Posle dva dana svi su vec bili u C3 a ja u C2.
Trecega dana ujutru sam shvatio da ih ne mogu stici, jer je te veceri bio zavrsni uspon na Vrh.
Moja noga – zbog koje sam odustao. Vise me je uplasio otok clanka, jer u stegnutoj cizmi to smanjuje cirkulaciju i moze dovesti do promrzlina. Kada su serpasi videli moje povrede, rekli su: No possible summit. Jasna stvar. Nema dileme. To se desilo i to je to. Nazad.

Agencija koja nas je podržavala u Pakistanu je agencija veoma poznatog alpiniste Pakistana Nazir Sabira, koji je popeo K2 1991. god. Poslednjih 15-ak god ima agenciju koja organizuje trekinge i ekspedicije u Pakistanu. Izvanredno su profesionalni. Njihovi kontakti su:
info@nazirsabir.com nazir@comsats.net.pk www.nazirsabir.com

Mnogo mi je zao što nisam popeo K2. Nije mi se dalo. Ali ipak, realno, imao sam dve povrede.
Koleno me i sada brine, skoro 4 nedelje posle povrede.

Uspeh i neuspeh. Smatramo ih suprotnostima, ali zapravo to nisu. Oni su saputnici – junak i njegov pomoćnik
Lorens Sheims (US pisac 1952)