Moja malenkost na ovoj velikoj planini, mrvica, slamka međ vihorove, čestica. Čovek shvati Univerzum, kada mu je bliže.Zastavice moga Grada i mog Planinarskog društva. Pozadi je Nepal.Budističke molitvene zastavice - da Bogovi budu milostivi, da nas planina pusti da se vratimo, nećemo je povrediti, mi je poštujemo, volimo.Još dolaze. Poslednjih 10-ak metara do vrha.tamo je Tibet. Ovo je Energija koje nema na Svetu. Zbog ovog se rizikuje i život. Ovaj doživljaj se može porediti sa srećom rođenja deteta.Onda povratak. Sada je otoplilo. Na nekim mestima su bile lavine. Srećom nikoga nisu pokupile.Tek kada se vraća čovek vidi gde je po mraku prolazio. Kakvi su ambisi i pukotine u glečeru. On je na puno mesta šupalj, pun mostova, previsa koji kada otopli mogu svakog trena da se sruše.Pogled na put za silazak. Za dva dana dolazi helihopter po nas."Civilizacije" Spašen sam. Dole ima ljudi. To je C1 - 6100m. Došao sam bez kapi vode, očekujući svog šerpasa, koji nije došao odozdo u susret. Šerpas Jagder Glloba mi je dao termos tople vode sa vitaminima - to mi je spasilo život. Jedva sam se vukao. Umoran, dehidrirao, 5 dana gore, jedva sam se vukao. Hvala mu, Bog ga blagoslovio. Ovako sam sišao. Mojoj sreći nema kraja. Svi prsti na broju, uši, nos, zdrav, veseo. Ne mogu da verujem. Molio sam se Bogu neprestano, svih ovih dana, sve vreme uspona
Na vrhu Manaslua 8169m 04.10.2008.god. na moj rođendan Sada vidim da smo imali bezbroj sretnih okolnosti da se popnemo i da se vratimo sa jednog od najtežih vrhova Sveta.Statistika mu je poražavajuća: smrtnost oko 25%. Pre nas od 1956.god vrh je popelo 250 ljudi, poginulo 69.Zvanično četvrti vrh po težini na Svetu, posle Anapurne, K2 i Macalua. U ovoj sezoni od oko 300 alpinista celog Sveta koji su se skupili u Baznom logoru, popelo se oko 30, zajedno sa šerpasima. Kada sam išao nagore, sretao sam mnogo bolje od sebe kako odustaju i vraćaju se. Pitao sam se: da li sam lud. Nisam valjda ja pametniji i bolji od desetina alpinista koji imaju po 5 i više uspona na vrhove veće od 8000. Lagano smo ga popeli, bez problema. Umesto da na vrhu budemo 10-15 min i bežimo dole. Grupa se gušterisala, slikala, davala izjave za TV, pravila reklame. Tu smo izgubili bar pola sata vremena što nas je koštalo da nas je uhvatio mrak u povratku. Od 8000 sam silazio bez kiseonika jer su mi na suncu maglile naočare zbog maske kiselonika pa nisam ništa video. Razmislio sam: da li da se sapletem i odletim, ili da polako siđem bez kiseonika. Silazio sam do 21h 30. Sam sam išao niz Himalaje. To je jedna od mojih najlepših večeri u životu. Takav zalazak sunca, crveni oblaci ispod mene, pucanje lednika, lagano nogu pred nogu. Zbog takvih doživljaja čovek se odlučuje na sve ovo.
Manaslu - pogled iz sela Sundo na 3700m. Tu smo 5 dana proveli u aklimatizaciji.
kolona iz Baznog kampa 5000m ide prema C1 6100 - ta prva razdaljina je vrlo dugačka na toj visini. Mora se preći za dan. Oko 18kg dužinom glečera. A kamp je dosta nisko, zbog lavina. U ranijim godinama lavina ga je zatrpavala.savladavanje pukotina. Već je potrebna veština penjanja, a još teže spuštanja na ledu iznad pukotine (20-30m) Zabavno. Dobro za adrenalin.lepo je kada je ovako vreme, kada se vrh ovako lepo vidi iz baznog logora.Bilo je i ovakvih dana. Srećom da postaje "markacije" bambus prutići sa žutim zastavicama na svakih 100-200m idealno da se u magli ne izgubišOnda je počeo da pada sneg. Sve veći i veći. Tako oko mesec dana. Samo smo sedeli i čekali da stane sneg. A lavine se čuju po ceo dan i noć, kao brzi vozovi da prolaze.Dosta je strmo. Lavina može svakog trena da krene. Do podnožja ima prilično.ima uspona na čistom ledu - ledene ploče od oko 60-70" Dereze ne drže led. Penjemo se više rukama nego nogama.U susret Suncu - ovo je već na oko 7300mC3 na 7500m - tu smo spavali - naravno bez kiseonika. Boce su bile u šatoru, za slučaj da nekom pozli.Onda dalje prema vrhu. Još ima skoro 800m. To je ogromno na ovoj visini.tako izgleda zora pri vrhu Himalaja.Ima i ovoga. Samo što nema gilendera. Na nogama su žizme sa gvozdenim derezama. Oprema na leđima, boca kiseonika, maska - veselo.odozdo smo došli. Ništa naročito. Da kada je lepo vreme, kada je taktika penjanja dobra, kada se sačuva Energija za vrh i za povratak.
