Opet smo došli skoro u mrak na Hormombo hut. Obišao sam malo okolo. Okruživali su nas neki čudni kaktusi sa ćubama na vrhu kao palma. Početkom noći to izgleda kao u filmu Čarobna šuma. Na ekvatoru, pa još na planini, zalak sunca je malo drugačiji.
zz
Gledano kroz oblake kao neki prapočetak nastanka Sveta. Ovde ljudi smatraju da je Homo sapiens nastao ovde. Nedavno sam čitao neka genetska istraživanja ljudi na Zemlji, i zaista je zaključak da je razuman čovek nastao ovde između Etiopije i Tanzanije pre oko 100 000god, i da je migrirao prema Arabiji i dalje na sve strane. (Dobro je da od genetike imamo neke koristi. Do sada smo dobijali samo gluposti).Na prvoj aklimatizaciji. 2-3km se ide putem prema Kulimanjaru, a onda na sedlu skreće desno prema Mavenziju. Uspavani vulkan se vidi u celosti. Snega ima samo malo sa leve strane. Tužno. Kako je bio lep na filmu "Snegovi Kilimanjara" 50-ih godina. Ovo baš i nije nešto lepo. Mi ljudi smo uprljali gnezdo u kome živimo, našu planetu. Prizor više potseća na Mars. Liči mi na one snimke sa Meseca."Borački krš", na ekvarotu i na 5700m. Šiljci, tornjevi. Težak je za penjanje. Može samo alpinistički. U nekim pukotina ima snega. Pipnuo sam sneg na ekvatoru. Malo paradoksalno. Čovek teži da objedini suprotnosti.Panorama Kilimanjara sa Manenzija. Vidi se stazica od Kibo huta, uz sipar prema obodu kratera. Tuda se ide na vrh. Desno je Kenija. Granica ide podnožjem sa desne strane. To je i uzrok sukoba Kenije i Tanzanije. Kenija bi htela da bude njen. Dobar biznis. Hiljade zanešenih matoraca koji su odrasli uz film Lorensa Olivijea dolazio da vidi snegove na Kilimanjaru, ali odavde gledano više ga i nema.Kada smo se vratili u Horombo hut obišao sam po danu onu čudnu šumu. Trava je polegla i pola metra debela. Nestabilno se hoda po tako debelom tepihu, noge se izvrću. Neobični pejzaži nenavikli našem oku.Naši "šerpasi"; mukice; Pevaju "O pole, pole", pesmu: polako polako. To povremeno rade da zabave bogate engleze, bivše kolonijaliste, čiji je kapital još uvek ovde. Zgodno za slikanje. Stanu tako da se vidi vrh u pozadini. Na jednog stranca dođe oko dva domoroca. Oni vam nose stvari, spremaju, sve vas slušaju. Vi nosite fotoaparat, vodu, i neku sitnicu u rančiću. Odmah pritrčavaju i podižu vam torbu. Mi nismo navikli na takvu servilnost odraslih ljudi. Englezi su ih vaspitali, i to je njima normalno. Nije im jasno kada je to nama čudno.Zora na Kilimanjaru. Ekvator. Lepo je. Sunce izlazi negde daleko, ispod horizonta. Doživljaj je malo jači nego obično.
