Na vrhu. Drvena tabla sa natpisom. Skromno, efikasno. Požurio sam da napravim solo sliku na vrhu, bez gužve. Širok osmeh. Očigledno da se nisam umorio, da mi ništa ne fali. Došao je trenutak za uživanje. Na krovu Afrike. Lepo. Hvala mojoj ženi koja me je i nagovarala da krenem na ovaj put. Dvoumio sam se; pa ne poznajem nikog, nisam sa njima ranije peo... Šta fali; sve su to planinari, veoma slični ljudi. Ljudi iz istog hobija više liče jedni na druge nego ljudi iz iste profesije. Vrh! Najzad! Toliko putovanje; dani aklimatizacije; pripreme opreme; mnogo godina sa takvim načinom života.Pogled sa samog vrha na snegove Kilimanjara, sa druge strane, sa oboda kratera. Mislio sam da je sneg i na vrhu. Popeo sam Kilimanjaro a da nisam ugazio u sneg. Obične planinarske cipele kao za naše planine. Ovo su lednici, a ne snegovi. Na žalost mi ljudi ćemo i to uništiti. Mora da je ovde bilo prelepo pre 50god. Sada samo crna vulkanska šljaka na vrhu, kao koks, čvrsto, šupljikavo, bockavo. Poneo sam jednu kesu toga. Obično mi carinici nađu to kamenje i čude se šta to nosim - kamenje, svašta.Pogled na Mavenzi preko kratera i Gilmants pointa. Onde smo negde izašli odozdo, a posle oko 1/4 kruga se prođe obodom. Ima i nekih drugih prilaza vrhu, malo strmijih, malo težih, jer nema izgrađenog puta, ali opet je to isto, vrh je isti.Malo ulevo; unutrašnjost kratera, Mavenzi i Gilmants point. Svi znamo onu sliku Kilimanjara od spolja, a ovako iznutra nikada nisam video. Interesantno. Valjda vulkan neće da proradi dok sam ja ovde. Mislim da je neaktivan 3000god. Nikad se ne zna kad može opet da pukne.Detalj: deo table na vrhu, glečer sa druge strane, deo zaleđenog oboda. Umetnička fotografija sa kompozicijom. Lepo za igranje slikanjem. Sličice.Mislio sam da li da stavim ovu sliku; pa neka je; lepa je; videlo se već da sam bio na vrhu; to više nije cilj, već prikazivanje lepota vrha Kilimanjara, slojevitost lednika, kao godovi na drvetu, da se shvati da oni nastaju vekovima. Treba mnogo godina stalnog snega i leda da se ovoliko nataloži. Koliko vekova treba da se ovo obnovi i bude kao pre.Grupa se skupila za slikanje. Naravno gužva, rasprava; ljudi većinom imaju negativnu energiju i neprijatni su za druge; za neke je potrebna velika tolerancija. Pola su ovo turisti, a pošli na Kilimanjaro; ali šta da se radi. Samo da se zdravi vrate kući. Srećom bilo je sve u redu. Nikome ništa i ni najmanje nije falilo. Počele su da se vade zastave nekih državica, i što je državica manja zastava je veća. Do tada smo svi bili PD Pobeda. Odjednom zastave raznih planinarskih društava, više zemalja; neka glupa slikanja za sponzore; kobajagi neke reklame, koje tako nekvalitetne izrade niko nikada ne upotrebi. Svi planinari su pretežno lovci na sponzore. To je mnogo lepo kad voliš da putuješ da ti drugi plaća,a ti mu daš svoje slike sa tog putovanja. Dobra ideja. Samo što su mnogi prevaranti pa se slikaju sa belim platnom ili belim papirom, na koje posle u foto šopu napišu šta hoće, koju hoćeš reklamu za koga hoćeš sponzora. Nagledao sam se lažnih snimanja, glume po planinama. Naši alpinisti su skloni prevarama. Posle lažu da su uradili sve i svašta, bez pravih dokaza. Neki čak i zarađuju na tim lažima, medijski se lažno prikazujući. Mnogi misle da 100 puta izgovorena laž postaje istina, ali to ne prolazi baš uvek. U laži su kratke noge.Silazimo. Poslednji pozdravi legendarnom vrhu. Odugovlačenje, da siđem što kasnije može, da budem ovde što je više moguće. Treba uzeti deo ove energije. Treba ovo da postane deo čoveka, a ne samo da protrči ovuda kao muva bez glave i da priča kako je bio tamo. Na vrh idem zbog sebe, zato što ja to volim, što je to moja potreba, a ne dokazivanje pred bilo kim ili pred sobom. Nekada u stvari ispitujem svoje granice. Granice, nisam ih do sada video; one postoje samo u našim glavama i predubeđenjima,Malo sam sišao u krater. Dubok je bar 200m i ne bih gubio vreme i snagu na to. Samo onako, malo simbolično, za slikanje.Last view to Uhuru peak i krater Kilimanjara. Video sam ga; "šta vid'o, 'odo po njemu".
