Život u logoru teče.
Odmaranje, akumuliranje energije. Spremni smo za vrh.
Bio mi je interesantan Pemba kako donosi vodu sa početka glečerske reke isod onog lednika. Snašao se.
Dani jednolično teku.
Prognoze su sve različite i retko se međusobno slažu.
Naši tajvanci prate kinesku prognozu. Mi od engleza imamo švajcarsku. Rusi se orjentišu prema svojoj. Gabrijel prati američku. Jedni kažu monsun dolazi ranije, drugi kasnije… Čovek samo da poludi.
Jednoga jutra mladi kinezi su sa vrećama skupljali papiriće oko naših šatora. To sigurno nisu naši papirići, jer mi toliko volimo planinu i strepimo od nje da nas može kazniti pa ni najmanji otpadak ne ostavljamo.
Kineze svi grde da su zagadili ceo Svet pa malo i nama da pokažu da rade na tome i da svoje mlade edukuju o očuvanju prirode.
Mi svi šaljemo izveštaje u medije širom Sveta pa im je to prilika da se promovišu.
Oni su poslušan narod i sigurno će im ta uspeti za koju deceniju.
Već sva sela imaju solarnu energiju. Ceo naš kamp ima solarne panele. Agregat se uključuje samo kada se isprazni akumulator.
9. Maja u naš trpezarijski šator je došao Aleksej Abramov da nas pozove na coctail party povodom ruskog državnog praznika i Dana pobede nad fašizmom.
Predveče smo otišli u njihov balon šator.
Pozvali su sve ekipe.
Rekao je da će biti jak vetar još 7 dana i da smemo slobodno da pijemo, jer ćemo se dotle oporaviti (rusi, englezi i još po neki su to poslušali) Poželeo je da u planini budemo prijatelji a ne ekipe koje se takmiče.
Bilo je pića, od sokova, coca cole, piva, vina do vodke, wuskija… grickalica. Uveče su nas sve ponudili večerom.
Lepo smo se družili.
Opremljeni su super: plazma TV, DVD, internet… imaju jake agregate i struju u svakom ličnom šatoru. Čak su postavili 3-4m visoku svetleću reklamu „7summitsclub.com“
Družili smo se sa svima. Sve velike svetske agencije su bile tu.
Uživali smo. Upoznali smo brojne vrlo interesantne likove penjače najraznovrsnijih svetskih planina.
Engleska ekipa je mahom išla bosa, u kratkim majcama, šortcevima. Ja sam bio u jakni, debelim pantalonama. Nije baš tako toplo uveče u šatoru; vidi se po odeći ostalih posetilaca. Oni to tako i u Engleskoj rade; zimi idu u kratkim pantalonama.
Ovaj momak u prvom planu, koga smo mi interno zvali „žućko“ i koji je posle popeo vrh, kasnije smo saznali da je Svetski prvak u ragbiju.
Ovde stvarno ima likova za Kusturicine filmove.