29. Maj 2010. Stigli smo u Kathmandu. U putu je sve bilo OK. Smestili smo se u hetel Thamel. Raspremamo se. Ovde je +35 stepeni, a juče smo bili na -10/-15 stepeni. Šaljemo vam mnogo pozdrava.

27. Maj 2010. Sinoć je bila proslava uspešno popetog Everesta. Kuvar Amrit je umesio prilično veliku tortu. Na nju su nacrtali Everest, naravno vrlo verodostojno. Onda je počela pesma živahnih ritmova, kao što je: „Tesam piriri“. Onda se malo i pilo; mustang cofi. To je nešto kao pivo, samo jače hvata (možda zbog velike visine) Svi su se široko smejali, preplanuli od jakog sunca. Šerpasi su završili posao. Sve je prošlo u najboljem redu; svi su zdravi; popeli vrh; zaradili pare… Danas prepodne je bilo dosadjivanje, čekanje jakova. Doći će iz ABC-a oko 5-6h popodne i doneti našu opremu. Onda opet pakovanje. Šerpasi danas rasturaju šatore. Idemo ujutru oko 9h.…

26. Maj 2010. Veliki džin se probudio. Ujutru sam krenuo u C1. Ništa se nije videlo; sneg je bio sve veći; duvao je vetar. Put je bio zatrpan; samo ga je uže obeležavalo. Ispred C1 se stvorila nova pukotina. Jedva sam je prešao, opet uz uže na mišice. U C1 je polovina šatora vec bila polomljena pod velikim nanosima snega. Mali odmor; otrpavanje šatora, a onda svi zajedno u grupi dole niz North col. Sneg je bio do kolena; vrlo rizično; vrlo opasno. Satima smo silazili. Nije smelo da se žuri. Sa lavinom sam se pomirio; ako bude bude; ako požurim, padam sigurno. Prošli smo greben, pećinu, pukotinu, strehu. I…

26. Maj 2010. Pored mene Djoko; eto ga i Slagi. Svi smo tu. Najviša tačka na Svetu. Tolika snažna dugotrajna želja da nas Comolumgma pusti da se popnemo na nju. Osetila je našu ogromnu želju. Čestitanje; slikanje. Uključio sam mobilni; ima mreza; China mobil. Dok sam slao poruke Phur Tashi je počeo da me grdi jer sam skinuo perjane rukavice: Frozen, frozen! Na vrhu je bila gomila tibetanskih molitvenih zastavica, žutih šaleva. Šerpasi su ostavljali amajlije, čitali molitve. Zažalio šam sto nisam poneo ikonu. Na istoku je počela zora. Hteo sam da sačekam sunce, ali posle 15-ak min Phur Tashi je počeo da tera dole: Go down ! Nema pogovora.…

26. Maj 2010. Počelo je pentranje po kamenju. Kako smo išli gore bilo je sve krupnije i krupnije, sve gore i gore, na momente se činilo nemoguće preći; ali uvek ima način. Posle 2-3h izašli smo na greben. Zvezdana noć, sa malo vetrića. Sa neba nas je sve vreme gledao mesec kao da se pitao i čudio sta mi to tu radimo. Bilo je -28′ i vetar 20km/h, sto je biološki oko -35′. U perjanoj odeći nije bilo puno hladno. Tlo kamenito, glatke ploče, sitni kamenčići po njima; veoma klizavo za dereze; a dole ambis 2000m. Čeona lampa osvetljava 1-2 koraka, i ne vidiš ni dalje ni okolo. Neki su…

26. Maj 2010. Krenuli smo po planu 20; tako je švajcarska prognoza rekla: da ce biti 3 dana lepo vreme. Dok sam peo gledao sam kako vetar nosi dva šatora sa C1 kao zmajeve. Jedan je pao u pukotinu, a drugi je digao 200m višlje i ostao zakačen na ledenoj steni. U C1 sam čuo da je vetar odneo 6 šatora. Ti koji su ostali bez šatora glasno su govorili: Kathmandu i pozdravljali se. Za njih je ekspedicija završena. Moj šerpas je stavio šator pod samu, vise desetina metara, ogromnu ledenu gromadu. Izgleda stravično, šatorić u uglu ledene sante. Pomislio sam: ta santa tako stoji od prošle god, ništa nije…

25. Maj 2010. Sišli smo u BC. Super smo. Toliko imamo poziva da ne mogu da pišem za sajt kako je sve to bilo. Pisaću ujutru. Odradili smo sve precizno. Hvala na brojim čestitkama.

24. Maj 2010. Djoko, Slagi i Bleka su sišli u C1. Ja sam ostao u C2, jer sam bio umoran i nisam hteo da se iscrpljujem. Sve je OK. Malo me bole mišići ruku i nogu. Mnogo pozdrava. Čele

23. Maj 2010. Popeli smo Everest, požurili smo pa smo gledali zoru na vrhu. Sišao sam u C3 u 9h (lokalno vreme). Sve je OK. Ali mnogo je teško, teže od svega što sam peo. Šerpas mi je pomagao!

VRH!!! EVEREST !!! LJUBIM VAS ČELE A sada, pravac Kragujevac ČELE, DJOKO, SLAGI, BLEKA – OSVAJAČI EVERESTA