29. Maj 2010.
Stigli smo u Kathmandu.
U putu je sve bilo OK.
Smestili smo se u hetel Thamel.
Raspremamo se.
Ovde je +35 stepeni, a juče smo bili na -10/-15 stepeni.
Šaljemo vam mnogo pozdrava.
Категорија: Everest 2010
Everest 2010 – Čekajući jakove
27. Maj 2010.
Sinoć je bila proslava uspešno popetog Everesta. Kuvar Amrit je umesio prilično veliku tortu. Na nju su nacrtali Everest, naravno vrlo verodostojno. Onda je počela pesma živahnih ritmova, kao što je: „Tesam piriri“. Onda se malo i pilo; mustang cofi. To je nešto kao pivo, samo jače hvata (možda zbog velike visine)
Svi su se široko smejali, preplanuli od jakog sunca. Šerpasi su završili posao. Sve je prošlo u najboljem redu; svi su zdravi; popeli vrh; zaradili pare…
Danas prepodne je bilo dosadjivanje, čekanje jakova. Doći će iz ABC-a oko 5-6h popodne i doneti našu opremu. Onda opet pakovanje.
Šerpasi danas rasturaju šatore.
Idemo ujutru oko 9h.
Sinoć i noćas je bio sneg, led, mraz, hladno. Jutros malo sunca, a sada pada kiša.
Vreme nije nizašta.
Mnogo vas sve pozdravljamo
Čele, Bleka, Djoko, Slagi
Everest 2010 – Summit day (četvrti deo)
26. Maj 2010.
Veliki džin se probudio.
Ujutru sam krenuo u C1. Ništa se nije videlo; sneg je bio sve veći; duvao je vetar. Put je bio zatrpan; samo ga je uže obeležavalo. Ispred C1 se stvorila nova pukotina. Jedva sam je prešao, opet uz uže na mišice.
U C1 je polovina šatora vec bila polomljena pod velikim nanosima snega.
Mali odmor; otrpavanje šatora, a onda svi zajedno u grupi dole niz North col. Sneg je bio do kolena; vrlo rizično; vrlo opasno. Satima smo silazili. Nije smelo da se žuri. Sa lavinom sam se pomirio; ako bude bude; ako požurim, padam sigurno.
Prošli smo greben, pećinu, pukotinu, strehu. I šerpasi su išli korak, pauza, korak. Staza je bila zavejana. Jedva smo se spustili.
Na kraju užeta su nas čekali nasi kitchen boy-evi Penba i Nurbu sa termosima čaja, u patikama ispalih palčevima.
Uze vodi od vrha.
Ovde mu je kraj.
Mogao sam da zaplačem.
Sišao sam.
Onda polako u ABC.
Svi smo opet zajedno: Bleka, Slagi, Djoko i Čele.
Čestitanje, oporavak, mnogo tečnosti, radost; Svi smo popeli Everest.
Ujutru pakovanje; pravac BC.
Šta li je sa onih preko 100 ljudi u C2, C3?
Golgota počinje i jos traje dok ovo pišem;
japanac je umro u C3;
francuz je umro pre BC od edema pluca; rus je oslepeo; špancu su smrznute šake i stopala; poljakinju su sinoć sneli u C1…
Odradili smo ovaj uspon maksimalno profesionalno.
Musa je popeo. Sada je heroj Bangladeša.
Ostale grupe, da se ne gordim puno. Kod engleza popeli 4, kod rusa 4-5.
Popeo je i mali Romero dan pre nas, sa ocem. Majka je čekala u C3 i plakala. Jedna sestra u C1, a jedna na crampon pointu.
Bravo Romero.
To nije sve. Romero je popeo sve najviše vrhove kontinenata, Južni pol, Mc Kinli na Aljasci, Elbrus… Super. Sve to sa 13 godina. Malo mnogo.
Oca i majku bih bio što zloupotreblavaju svoje dete za svoje bolesne ambicije i zaradjuju pare na reklame jer ga prate metarske kamere. I da više nikome na Svetu ne padne na pamet takva ideja. Srećno Romero.
Everest je danas crn; sneg; vetar. Monsun je udario svom snagom i glavom
Danas smo kod oficira logora svecano primili diplome
Everest 2010 – Summit day (treći deo)
26. Maj 2010.
Pored mene Djoko; eto ga i Slagi. Svi smo tu.
Najviša tačka na Svetu.
Tolika snažna dugotrajna želja da nas Comolumgma pusti da se popnemo na nju.
Osetila je našu ogromnu želju.
Čestitanje; slikanje.
Uključio sam mobilni; ima mreza; China mobil. Dok sam slao poruke Phur Tashi je počeo da me grdi jer sam skinuo perjane rukavice: Frozen, frozen!
Na vrhu je bila gomila tibetanskih molitvenih zastavica, žutih šaleva. Šerpasi su ostavljali amajlije, čitali molitve. Zažalio šam sto nisam poneo ikonu.
Na istoku je počela zora.
Hteo sam da sačekam sunce, ali posle 15-ak min Phur Tashi je počeo da tera dole: Go down !
Nema pogovora.
Sada sve ono treba opet proći.
Opet polako, krajnje oprezno, korak po korak. Koncentracija mora biti maksimalna; ni secund opuštanja. Mozak mora da radi sasvim normalno.
Počeo je dan, ali nažalost sada se videlo mnogo više leševa; neki su visili na užetu. Kod lestve na Second stepu jedan je ležao na ledjima licem okrenut ka prolaznicima.
Opet polako grebenom.
Lep dan, sunce, nema vetra, slikanje pejzaža, predivno.
Onda opušteno prema C3.
Osveženje u našem šatoru; čaj, supa; zatim rasturanje šatora i dalje u C2.
Od C3 do vrha i nazad do C3 Phur Tashi je bio stalno na 2-3m od mene i budno pratio svaki moj korak spreman da reaguje. Ispravljao je moje greske, ako bih se zakačio za pogrešno ili staro uze; ako nisam mogao da prebacim žimar. Ruke su mi malaksale. Za Everest su potrebne i snažne ruke, a ne samo snažne noge; a iznad svega velika koncentracija.
Od C3 sam išao sam do C2; već sam bio umoran; cela noć nespavanja, veliki fizički napor, napetost. Seo sam pored ruskog šatora misleći da je moj. Došao je i Slagi. Onda je došao i moj šerpas.
Vreme je bilo prekrasno.
Odlučili smo da tu prenoćimo i odmorimo. Nema razloga da žurimo.
Djoko i Bleka su sišli pravo u ABC.
Stotinak ljudi je išlo nagore u C2, C3.
Ali niko se nije nadao – to je bio kraj lepog vremena.
Te noći je počelo da grmi; uplašio sam se jer smo bili na grebenu.
Počeo je monsun.
Padao je sneg i padaće neprestano narednih dana.
Everest 2010 – Summit day (drugi deo)
26. Maj 2010.
Počelo je pentranje po kamenju. Kako smo išli gore bilo je sve krupnije i krupnije, sve gore i gore, na momente se činilo nemoguće preći; ali uvek ima način.
Posle 2-3h izašli smo na greben.
Zvezdana noć, sa malo vetrića. Sa neba nas je sve vreme gledao mesec kao da se pitao i čudio sta mi to tu radimo.
Bilo je -28′ i vetar 20km/h, sto je biološki oko -35′. U perjanoj odeći nije bilo puno hladno.
Tlo kamenito, glatke ploče, sitni kamenčići po njima; veoma klizavo za dereze; a dole ambis 2000m.
Čeona lampa osvetljava 1-2 koraka, i ne vidiš ni dalje ni okolo. Neki su skinuli naočare da bi bolje videli, pa su od hladnoće i vetra posle imali probleme.
Svaki korak je različit od prethodnog i mora se prethodno pažljivo odmeriti.
Onda sam u jednoj pukotini pod stenom primetio ljudsko telo u alpinističkom kombinezonu kako leži naglavačke. I dalje sve češće sa obe strane puta.
First step; vertikalna stena 10-12m sa koje visi jedno uže. U podnožju sa leve strane leži les. Sve ti je jasno. Jedva sam se popeo na mišiće. Mislio sam da neću moći.
Prošao sam.
Ubrzo zatim čuveni Second step; stena 30ak metara. Prvo manje lestve 2-3m, pa stene, pa onda lestve 10-12m, vezane užadima za klinove. Neko nije uzeo dobro meru pa od kraja lestve do ivice stene fali jos 1,5m; izvlačiš se uz konopce opet na mišice. Lestve su naslonjene na stenu pa samo vrhovima dereza možes da se zakačis za prečku, a ne da staneš celim stopalom.
Iza te ivice stene je od prošle godine do juče ležalo telo Gabrielovog drugara fiksirano za uze, pa ga je prethodnog dana pomerio u stranu, jer su ga mnogi slikali i tih slika je bilo puno na internetu.
Onda traverzna pod samom piramidom vrha. To nije put; to su kamene pločice na koje možes da staneš samo unutrašnjom stranom dereze. Polako, oprezno, korak po korak. Postoji uže, ali to je rizično; može neko drugi da padne i povuče 3-4 u ambis.
Mesec je zašao.
Onda krvina, velika glatka kamena ploča, i onda završna ledena vršna piramida.
Bleka i Anguelo su se već vraćali.
Išao sam.
Serpa Kebi je rekao:
OVO JE VRH !!
Everest 2010 – Summit day (prvi deo)
26. Maj 2010.
Krenuli smo po planu 20; tako je švajcarska prognoza rekla: da ce biti 3 dana lepo vreme.
Dok sam peo gledao sam kako vetar nosi dva šatora sa C1 kao zmajeve. Jedan je pao u pukotinu, a drugi je digao 200m višlje i ostao zakačen na ledenoj steni. U C1 sam čuo da je vetar odneo 6 šatora. Ti koji su ostali bez šatora glasno su govorili: Kathmandu i pozdravljali se. Za njih je ekspedicija završena.
Moj šerpas je stavio šator pod samu, vise desetina metara, ogromnu ledenu gromadu. Izgleda stravično, šatorić u uglu ledene sante. Pomislio sam: ta santa tako stoji od prošle god, ništa nije palo, pa neće valjda ni sada; a tu najmanje duva. Duvalo je žestoko cele noći.
21. smo prešli u C2. Lep dan, bez vetra, bez oblaka. Ide se dugačkim ledenim grebenom, samo pravo, polako ritmicno žimarenje, korak udah, korak izdah; i tako oko 700mnv. Onda jos 100m po kamenom grebenu. Više desetina gusto načičkanih šatora duž grebena. Doziva me moj šerpas. Namestio je šator, nakrivo, vezao ga debelim konopcima za okolno kamenje, jednim krajem nad ledenom pukotinom. Spremio je čaj, campu (jecmena kasa). Prekrasan vidik Himalaja; oblačići mirno stoje nad prostranim glečerskim dolinama.
Sutradan 22. prelazimo u C3 8300m. Opet šerpas odlazi malo pre, da namesti šator…
Monotona, kamenita strana. Celoga dana sunce, nigde vetra, polako korak po korak i oko 13h stižemo u C3. Veselo dozivanje Phur Tashia. Namestio je šator, spremio mash (kaša od krompirovog brašna – ranije kuvan krompir, mleven, osušen na suncu u njegovom selu na 4200m).
U C3 se leži celo popodne i uveče kreće oko 20h. Meni se to učinilo da je rano, ali Phur Tashi, kome je ovo 12 put da penje vrh, bio je neumoljiv.
Zalazak sunca, tiho bez vetra, beskrajni vidici snežnih vrhova; uspavani džin.
Ovo C1-C2-C3 nije ni malo tesko.
Čim je pao mrak Phur Tashi je počeo užurbano da se sprema, da me požuruje: ajde, ajde, prolaze čeone lampe, Djoko je prošao… Reagovao sam; dobro, stići ćemo.
Krenuli smo.
Kolona čeonih lampi ide prema severnom grebenu.
I vec posle 200m počinje igranka.