Prema vrhu Kalapatara sam žurio kao šrican.Znao sam da treba ići polako, da treba rasporediti snagu. Takva volja me je vukla da se što pre popnem gore; nikakve probleme nisam imao; srce je ritmično tuklo, od uzbuđenja i napora. Krupnim koracima sam grabio. Odvojio sam se od naše grupe, prestizao sam neke francuze i želeo da se bar toga jutra popnem prvi na taj obični vrh Kalapatar 5550m. I kada sam došao gore našao sam budističkog sveštenika koji je tu već sedeo raširenih ruku i mirno se molio, monotono dubokim glasom mumlajući molitvu. Kao da je tu oduvek bio sjedinjen sa belinom Pumorija u pozadini. Kakva nadrealna scena. Svuda okolo molitvene zastavice. Bog je iznad svega. Naša volja, bez Božje volje, je promašaj.Onda sam seo i nisam mogao da verujem da ja to sedim naspram Everesta, kao dva drugara. Kako je gosotastan, gospostven i predivan. Divio sam mu se kao božanstvu, Božjem Delu. Šta je sve Bog stvorio nama na radost. Everest. Grudi su mi bile pune. Bio sam srećan kao retko kada u životu. Takva sreća ispuni čoveka kada dođe na vrh. Onda se treba predati uživanju.Onda počinje slikanje svuda u krug. Pucanje iz fotoaparata. Tu se snimci ne štede, dok traje baterija. U pozadini je Amadablam, a u podnožju Kumbu glečer kojim smo došli iz podnožja. Sasvim u podnožju je taj naš Gorak Chep. Gorak je sveta ptica, neka vrsta debelog fazana koja živi na Himalajima, a kasnije sam je viđao i na 6000m. A čep je na engl - drug prijatelj.Onda opet slika na ivici nekog grebena sa lepom pozadinom Nupthce grebena. Lep dan, sunce bez vetra. Samo da čovek poželi takvo vreme.A onda sam iz ranca uzeo kesicu zemlje crnice iz mog dvorišta iz Sušice, koju sam nosio sve vreme puta sa namerom da je baš ovde ostavim na Himalajima. Malo srpske crnice kao deo mene da ostane na vrhovima vrha Sveta. Sa molitvom sam pustio prah da vetar nosi i pada na stene Kalapatara.Opet slika sa Everestom, kao sa drugom. Kao moćni zaštitnik iza mene koji uliva snagu, a ja postajem u sebi veći. Na takvom mestu sigurno ima neke dodatne energije gravitacije tolikoh masiva planina, neka energija koja još nije otkrivena, ali je ja osećam, kao sigurno i mnogi drugi, koji kada je osete večno ka njoj teže.Himalaji vas privuku tako da kasnije ceo život samo radite da bi ste mogli opet na njih da odete.Takva lepota, čistota, uzvišenost i energija prirode ne postoje nigde na Svetu. Pogledajte ovaj govor tela, ovu punu dušu, puno srce, pun grudni koš. Himalaji su me zauvek osvojili
