Čela Oko Kragujevca i malo dalje…

30jul/1225

Karakorum 2012 – Odustao sam!

Vratio sam se kuci !
Dragi prijatelji, hvala Vam na podrskama koje ste mi davali tokom ekspedicije.
Hvala svim prijateljima koji su mi pomagali u pripremi ekspedicije.

Nije mi se dalo da popnem K2. Mnogo mi je zao zbog toga.

Poslušajte muziku Stratovarius, Coming home - Ekspedicijska himna. Muzika je izvrsna !

To je osecaj posle dva meseca ekspedicije i mesec dana penjanja K2.

I wake up in the morning
So far away from home
Trying to make it through the day
Many miles are between us
I'm sending my love
From this payphone
Through the storms we've wandered
Many mountains we have climbed
But all the bad times are behind
The road is free - I'm coming home
Without you I am like
A ship without its sails
Calling the wind to save me
I'd climb the highest mountain
I'd cross the seven seas
Just to see you smile again
All the trust that was built along the years
Is coming back to stay
I know, just look ahead
The road is free - I'm coming home
With every stem I'm closer to home
When I'm back you won't be alone
Soon I'll see the familiar door before my eyes
And you
Through the storms we've wandered
Many mountains we have climbed
All the bad times are behind
The road is, the road is free, and I'm coming home

Nisam popeo K2 !
Tuzan sam. Imao sam izvanrednu priliku.
Odlican tim. 15. vrhunskih serpasa. (Nekoliko ih je vec bilo na K2)
11 izvrsnih penjaca Kine, Koreje, Irana, Turske... 26 penjaca za vrh.
Svi imaju Everest i po nekoliko puta. Seven summits... mnoge vrhove preko 8000m
Izvanredna oprema - 6000m penjackog uzeta...
Oprema ekspedicije na vrhunskom nivou - visoko budzetna ekspedicija.

K2 nije popet poslednje 4 godine. Posle neserece 2008. niko ga nije popeo.
A onda u jednom danu 23 ljudi je bilo na vrhu - moj tim.

Zasto nisam popeo K2.

7-8 dana pre zavrsnog uspona skliznuo sam preko grebena na povratku iz C1 - na oko 5900. Naglo koceci kramponima desna noga mi se podvila a ligamenti se nategli u spoljnom delu kolen. Ukocio sam posle 2-3m, izvukao se uzetom. Bol je bio stalan; budio me nocu. (I sada me boli)
Narednih 7-8 dana sam odmarao stedeci tu nogu, ocekujuci da bol prodje.
Onda je krenuo zavrsni uspon.
Bilo je puno dileme da li je to pravi momenat. Vreme je bilo lose. Prognoza je govorila da ce posle dva dana biti bolje vreme.
Mister Yung je krenuo prvi, jedno popodne, predvece.
Sutradan ujutru su krenula druga dva kineza, Chin Cuao i Dzef.
Popodne su otisli njihovi serpasi.
Treceg dana se razvedrilo. Rano ujutru, oko 05h krenuli su svi.
Ja sam i dalje razmisljao. (?!)
Krenuo sam oko 11h - poslednji.
Isao sam polako stedeci bolno koleno.
Imao sam i ranu na podkolenici, otok stopala. Bolelo me je puno.
Nisam smeo da pijem lekove protiv bolova jer je nesigurno kako to deluje na velikoj visini. Uostalom analgetici nisu dozvoljeni u sportu.

Posle dva dana svi su vec bili u C3 a ja u C2.
Trecega dana ujutru sam shvatio da ih ne mogu stici, jer je te veceri bio zavrsni uspon na Vrh.
Moja noga - zbog koje sam odustao. Vise me je uplasio otok clanka, jer u stegnutoj cizmi to smanjuje cirkulaciju i moze dovesti do promrzlina. Kada su serpasi videli moje povrede, rekli su: No possible summit. Jasna stvar. Nema dileme. To se desilo i to je to. Nazad.

Agencija koja nas je podržavala u Pakistanu je agencija veoma poznatog alpiniste Pakistana Nazir Sabira, koji je popeo K2 1991. god. Poslednjih 15-ak god ima agenciju koja organizuje trekinge i ekspedicije u Pakistanu. Izvanredno su profesionalni. Njihovi kontakti su:
info@nazirsabir.com nazir@comsats.net.pk www.nazirsabir.com

Mnogo mi je zao što nisam popeo K2. Nije mi se dalo. Ali ipak, realno, imao sam dve povrede.
Koleno me i sada brine, skoro 4 nedelje posle povrede.

Uspeh i neuspeh. Smatramo ih suprotnostima, ali zapravo to nisu. Oni su saputnici - junak i njegov pomoćnik
Lorens Sheims (US pisac 1952)

Uspeh je samo pitanje sreće. Pitajte bilo koji neuspeh.
Erl Wilson (US glumac 1952)

Jos jednom Vam se svima zahvaljujem na pracenju ekspedicije i lepim recima koje ste mi upucivali.

Mnogo Vas sve pozdravljam.

30. Jul 2012.
Odustao sam!

Pre tri dana se razvedrilo. Prognoza je rekla na tri dana.
Svi smo pošli ka vrhu, ali ja nisma mogao da izdržim taj tempo.
Odustao sam trećeg dana. Popeti K2 za tri dana!? (treba se i vratiti).

K2 ima kratke intervale lepog vremena, samo po 3-5 dana.

I da se ne pravdam više... odustao sam na K2.

Čele

Svidja ti se članak?

Uzmi u obzir da se prijaviš za RSS!

Objavljeno u okviru: Karakorum 2012 Ostavi komentar
Komentari (25) Povratne veze (0)
  1. Iz vaših prethodnih izveštaja sam primetio da Vam se predeo Karakoruma veoma dopao. Zato sam gotovo siguran da će ova poseta tom predelu, a i sam pokušaj uspona na K2, Vama mnogo zanačiti!
    Srećan povratak!

    • Hvala predsednice

      Karakorum je prelep.
      Ostaje mi samo da se nadam da ce neko opet praviti neku ovako veliku i jaku ekspediciju.
      Dok smo zdravi bice planina, planova, uspona.
      Mislim da je ovo bio moj peh. NIsam ljut na sebe, jednostavno to se desilo, skliznuo sam, povredio se.
      Sve posle toga je islo povezano jedno za drugim i logicno nisam uspeo da popnem vrh.
      Kada su serpasi videli moju nogu rekli su No possible summit

      G-predsednice, hvala Vam jos jednom na podrskama
      Pozdravite sve nase drage planinarke i planinare PD Zezelj.

      Dragan Celikovic

  2. Mislim da ste doneli pravu odluku. Planina ce biti tamo i sledece sezone. Srecno u daljim pohodima!
    Nikola

  3. doktore ,pusti slavu cuvaj glavu ! pozdrav Mileta

    • Hvala Mileta

      To je teska odluka. Ulozis toliki trud, toliko vremena… da dodjes dotle, a onda na domak cilja zakljucis da je bolje da se vratis. Teska odlika.

      Planina je velika i strasna; ne krijem da sam se uplasio od nje.
      Imam strah od prosle godine, kada sam se razboleo u planini i jedva ziv vratio. Tamo je bio helihopter; ovde nema nicega.
      I sada mislim da sam pametno uradio, ma da mi je mnogo zao.

      Mnogo te pozdravljam

      Cele

  4. Super sto si odustao! Vrati se ziv i zdrav tvojoj porodici i svima nama!

    Ljube te svi planinari PD ZEZELJ i tvoja surnjaja!

  5. Ipak se ti pripremi da nam pokažeš fotografije i ispričaš priču. Svejedno ćemo uživati, popeo se ti na vrh ili ne. Srećno nam se ti vratio!

  6. Ovim si pokazao koliko si mudar i veliki. Bravo majstore, kapa dole i svaka cast. Dejan

    • Hvala Dejane

      To je teska odluka. Odustati na domak cilja.
      Covek ulozi mnogo snage, vremena, energije da dodje dotle, a onda odustane.
      Nisam ljut na sebe. Ne ocajavam. Jednostavno nije mi se dalo. Povredio sam se.
      Kada su serpasi videli moje povrede rekli su No possible summit. Jasna stvar.
      Sve ostalo je bilo super na ekspediciji. Uzivao sam u tako dobro organizovanoj ekspedicji.
      Priroda je izvanredna. Narod je dobar, srdacan. Zaista ni jedan problem dva meseca.
      Sportisti vrhunski – drugarstvo veliko.
      Sve je bilo super – samo sto nisam popeo vrh.
      Pa dobro – popeo sam malo vise od pola K2 – 7000m.
      Planina je zestoka – prava. No walking – only climbing

      Sramota me je da pravim prezentaciju kad nisam popeo vrh.
      Prezentacija pola planine. Malo mi je glupo.

      Mnogo pozdrava

      Cele

  7. Da je Monblan u pitanju,možda bi bilo dovoljno 3.dana za gore i dolje,ali K2…!,To je samoubistvo!Pametna odluka Doktore!! Pozdrav iz Herceg Novog!

  8. Ne sumnjam da je to bilo najpametnije.
    Pozdrav i vidimo se u KG-u.

  9. Ocigledno da ovo nije bila odluka vec jedini nacin nastavka daljeg zivota. U takvim sitacijama covek cesto ne donosi pametne odluke, sto znam i po sebi. Secas se kada smo bili na Everestu a ja sa slomljenom rukom hocu da penjem grdosiju od planine. Pa dali bi to bilo pametno. Bio bi to put, ali u jednom pravcu. Velicina je tome da u takvim situacijama covek donese pravu odluku i doneo si je. Vrati se ti nama pa da penjemo Zezelj i Besnjaju, dali znas od kada nismo tamo bili.
    Bodrio sam te i kurazio ovih dana u porukama koje sam ta slao a ustvari jako sam te ruzno sanjao,sto govori da je podsvest bila jaca od svesti. Doneo si najispravniju odluku. Cekamo te.

  10. Hrarbra odluka. Bravo majstore, ništa uludo!

  11. Siguran sam da si u datim okolnostima doneo najbolju odluku. Za sebe, za svoju porodicu, za Kragujevac, za Srbiju – za sve nas. I sigurno je još jedno – da ćeš imati šta da nam ispričaš i pokažeš. I to željno čekamo…

    A ako izazov i želja bude toliko jaka, uvek postoji i druga šansa. Seti se Mt. Everesta!

    Dobro nam došao, čelični doktore.

  12. Svima nam je laknulo. Veliki pozdrav :-)

    • G-djice Jelena, hvala Vam mnogo na svemu sto ste ucinili za mene a posebno na onoj recenici: Svima nam je laknulo. (kada sam odustao)
      Vratio sam se bez problema. Karta je funkcionisala odlicno.
      Zao mi je sto nisam iskoristio Vasu preporuku da malo obidjem Istanbul, jer sam imao jake bolove i otok kolena.
      Nadam se da ce ove povrede zaceliti i da cemo opet smisliti neki novi trek ili Boze daj, ekspediciju.

      Mnogo Vas pozdravljam

      Dragan Celikovic

  13. Sa svim tvojim iskustvom sigurno je to najpametnija odluka!

  14. Doktore svaka cast, nekad je napametnije odustati, planina ce uvijek biti tamo. Puno pozdrava od Bleke, Djoka, Dula i Slagija iz Niksica

    • Hvala ti prijatelju Bleka.
      Hvala Djoko, Dule i Slagi.

      Dok smo zdravi bice i penjanja mnogih planina.
      Vazno je not die
      Omakla mi se neverovatna sansa; kao kad u fudbalu promasis prazan go.
      Stoji K2. Stoje planine.
      Ako Bog da opet neku ovako jaku ekspediciju, voleo bih da probam opet. Moze da se popne.
      Razlikuje se od ostalih planina. Ima drugaciju klimu nego Nepalski Himalaji. Nagle izmene vremena, jake vetrove, nizu temperaturu…
      No walking – only climbing.
      Covek mora da bude very lucky da prvi put dodje i odmah popne vrh. Vecina je vec bila po 2-3 puta i sada popel. Neki Kristijan iz poljske je iz petog puta uspeo.
      Planina je prava – zestoka.
      Voleo bih togather

      Mnogo pozdrava

      Cele

  15. Nisam sumnjao da ćeš doneti najmudriju odluku života…
    Sposoban si za najozbiljnije uspone i K2 može da sačeka…
    Postigao si ogroman uspeh činjenicom da si jedan od malobrojnih koji su bili na planini K2.
    Lepo je imati osvojen vrh, ali uspeh nije samo u osvojenom vrhu, već je uspeh i gde si bio, šta si video i šta si doživeo…
    Srećan povratak druže,
    Lazar

    • G-dine Popara
      Hvala Vam mnogo na podrskama koje ste mi davali tokom ekspedicije.
      Nadam se da ce ove moje povrede zaceliti bez posledica i da cu opet uci u neku veliku ekspediciju.
      Jako bih voleo da opet probam K2, ali samo sa nekom ovako velikom ekipom, kao sto je ova bila.
      Da li ce se tako nesto opet organizovati u narednim godinama, ostaje mi samo da se nadam.

      Mnogo Vas pozdravljam, i opet, Hvala Vam mnogo.

      Dr Dragan Celikovic

  16. Izvini druže što te ovog puta nisam pratio i bodrio ćesto ali čućeš već kad se vratiš. Doneo si pravu odluku i nemoj da ti je žao planina je tamo i biće tamo ako odlučiš ona će te ćekeatić. Sad znaš može kakva je to planina. Mnogo te voli i pozdravlja tvoj drug Šeki

  17. Dr Čele,
    dobrodošao Ti nama u Kg, a pre svega Tvojoj brižnoj porodici. To je najvažnije.

    Potpuno razumemo Tvoje žaljenje, ali…nije se dalo. To ne znači, nikada više. Zamisli kako je našim olimpijcima koji su osvojili četrvta mesta (Đoković, Čavić…). Ali, jedna propuštena šansa ne znači da se ni jedna više neće pružiti. Stečeno iskustvo je neprocenjivo.
    Najvažnije je da se Ti oporaviš, saniraš ranu, oporaviš od povrede. A onda razmisliš o daljim planovima.

    Kao što vidiš, na K-2 nema osvajača „iz prve“. Valjda će se ponovo ukomponovati tako jaka i kompaktna ekipa. Širi se krug Tvojih poznanika u svetu alpinizma, pa ćeš naći prave saborce…kada dođe vreme.

    Odmaraj i sređuj utiske. I pruži nam priliku da ih podelimo…nama koji smo pratili svaki Tvoj izveštaj, upijali svaku Tvoju reč, brinuli kao Tvoji najbliži…

    I uvek ćemo, ako ponovo kreneš!

  18. Dragi moj Čele,
    neka si bio, i neka si se vratio.
    A šta će biti – biće :-)
    Sve što se desilo, što se nije desilo, i što je moglo da se desi (i lepo i ružno) – ionako je prošlo kroz tvoju glavu, i ostalo u njoj. To je možda veći kapital od „recke na koltu“ koju bi doneo iz ovog (ili bilo kog) dvoboja sa planinom.
    Uvek sa tobom u mislima,
    Srđan


Ostavite komentar


 

Nema povratnih veza.