Manaslu 2008 3/3
Moja malenkost na ovoj velikoj planini, mrvica, slamka međ vihorove, čestica. Čovek shvati Univerzum, kada mu je bliže.
Zastavice moga Grada i mog Planinarskog društva. Pozadi je Nepal.
Budističke molitvene zastavice - da Bogovi budu milostivi, da nas planina pusti da se vratimo, nećemo je povrediti, mi je poštujemo, volimo.
Još dolaze. Poslednjih 10-ak metara do vrha.
tamo je Tibet. Ovo je Energija koje nema na Svetu. Zbog ovog se rizikuje i život. Ovaj doživljaj se može porediti sa srećom rođenja deteta.
Onda povratak. Sada je otoplilo. Na nekim mestima su bile lavine. Srećom nikoga nisu pokupile.
Tek kada se vraća čovek vidi gde je po mraku prolazio. Kakvi su ambisi i pukotine u glečeru. On je na puno mesta šupalj, pun mostova, previsa koji kada otopli mogu svakog trena da se sruše.
Pogled na put za silazak. Za dva dana dolazi helihopter po nas.
"Civilizacije" Spašen sam. Dole ima ljudi. To je C1 - 6100m. Došao sam bez kapi vode, očekujući svog šerpasa, koji nije došao odozdo u susret. Šerpas Jagder Glloba mi je dao termos tople vode sa vitaminima - to mi je spasilo život. Jedva sam se vukao. Umoran, dehidrirao, 5 dana gore, jedva sam se vukao. Hvala mu, Bog ga blagoslovio. Ovako sam sišao. Mojoj sreći nema kraja. Svi prsti na broju, uši, nos, zdrav, veseo. Ne mogu da verujem. Molio sam se Bogu neprestano, svih ovih dana, sve vreme uspona
