Pripreme
Laboratorija za kinetička ispitivanja sportista u Zavodu za Sportsku Medicinu u Košutnjaku.
Detalj "pametne mašine" koja prilagođava otpor potisku.
Provera snage nožnih mišića na dinamometru
Kontrola krvi u Republičkom Zavodu za Sportsku Medicinu 23. Maj.
Kada nemam previše vremena za odlazak u planinu, onda pored Sušičkog potoka do Jezera trčim i šetam predivnom stazom kroz livade parka Šumarice.
Kvalitet priprema se znatno poboljšao otvaranjem bazena.
Kada pada kiša i nije za outdoors aktivnosti, bazen je najbolja zamena u vežbama disanja.
Tereni za pripremu: Rudnik, Stoliovi, Gledićke planine, Bešnjaja.
Prednost što za manje od sat vremena vožnje čovek bude u planini. Ne gubi se vreme na daleka putovanja, a veći deo dana provede u prirodi. Važno je samo kretanje na vazduhu, pešačenje. Duga putovanja zamaraju.
Obronci rudnika sa južne strane iz sela Gornja Crnuća, zaseok Erići. Vrh Sama bukva oko 1000m
Nepregledne šume. Pogled iz zasoka Erići, Gornja Crnuća
Sve je procvetalo. Zaseok Erići, Gornja Crnuća. Svi čeznemo da vidimo ovakvu mešavinu boja, a blizu su nas.
Gusta šuma i znad Manastira Voljavča u sred leta. Divna hladovina. Izvori hladne vode.
Jesan iznad Ljubičevca - Rudnik
Veliki Šturac strana prema varošici Rudnik. Jesan plamtećih boja.
Klupica na prevoju između Velikog i Malog Štirca. Visina oko 1050m. Ovo je lepo sesti, popiti kafu, odmoriti, pojesti nešto. Lepo je u sva godišnja doba.
Pogled na Mali Šturac gledano od lovačke kuće na Molitvi 1090m. Ovde je popodne uvek predivno sunce. Lovci znaju da nađu lepo mesto za svoje lovačke domove. Organizovani su mnogo bolje nego mi planinari. Imaju puno lovačkih objekata na svim našim planinama. Članova lovačkog saveza ima 3-4 puta više nego članova planinarskog saveza. Na Rudniku uvek vidim srne. To je tako lep prizor i osuđujem lovce koji u toj prelepoj slici srne na proplanku podižu pušku i pucaju. Naše su srne preplašene i beže na 20m kada vas čuju. Na Tibetu sam prilazio divokozama na 20m i ne beže, jer tamo ih niko ne ubija vekovima i ne plaše se ljudi. Tamo su i jakovi miroljubivi, poslušni, dobri, ma da onako čupavi sa dlakama od pola metra izgledaju zastrašujuće. Naši volovi su opasni jer se i mi prema životinjama ponašamo agresivno.
Pogled sa terase lovačke kuće pod vrhom Molitva prema varošici Rudnik i prevoju prema G Milanovcu. Odavde se vidi Takovo, Rajac, Suvobor, Dičibare. Volim ovu lovačku kuću. Tu uvek napravim pauzu, okrepim se, pa put dalje.
Šumski put od Belog Polja prema Ljubičevcu. Sve boje Sveta su ovde.
Padina južno od Ljubičevca prema vrhovima Rudnika. Ovo je istočna padina Molitve.
Niži deo padine livada iznad Ljubičevca. To je oko 900m. Čovek ne zna koji ugao da izabere kada je sve tako lepo. U planini čovek ima uvek nešto da pojede; sada ima voća, jabuka, krušaka, leti jagoda, trešanja, šljiva... Čovek ne može ostati gladan. Rudnik je bio omiljeno lovište srpskih vladara. Ovde iznad Ljubičevca iznad reke srebrenice bio je Grad Despota Stefana Lazarevića. Ime mu govori o brojnim rudnicima od najstarijih vremena. Tu su nekada sasi - nemci dolazili kao gastarbajteri rudari. Neki su valjda tu i ostali. Brojni manastiri: Blagoveštenje, Nikolje, Vraćevšnica, Voljavča... svedoče da je tu bilo puno ljudi. Sada pređem ceo Rudnik, ceo dan i ne sretnem čoveka. Ovakva lepota. Ovo je planina visine Zlatibora i nikako mi nije jasno kako ovde nikada nikoga nema.
Prirodni šumski vatromet boja. Vatrometom mi samo pokušavamo da napravimo nešto slično ovome. Bog je sve lepo stvorio na radost ljudima. Čovek treba da prepozna lepotu kada je u njenom prisustvu. Treba da ima lepotu u sebi da bi je prepoznao.
Borova šuma na Velikom Šturcu kao da smo na Tari. Ljudi i ne znaju kakvih šuma i lepih predela ima na našem šumadijskom Rudniku.
Sa druge strane Sama bukve. Opet gusta četinarska šuma. Moja ženica mi često pravi društvo i ide brže od mene. Voleo bih da ljudi vikendom mnogo češće ovako šetaju brdima i našim prelepim planinama. Valjda ćemo se kada budemo Evropska unija ponašati više kao oni, što znači vikendom svako na svoj sport, a ne spavanje do podne, nedeljni ručak, pa opet spavanje. Priroda nam daje energiju, čini nas prirodnijim, čini nas mudrijim, shvatajući da smo deo nje i da joj ničim ne trebamo naškoditi.
A ovako te izgleda zimi; ne zna se u koje godišnje doba je lepše. Ova lepota prelazi na nas kada smo pored nje.
