Everest gledano sa Cho Oye - izgleda tako blizu na visini 8201m. Gledaš ga pravo, u istoj ravni.Pogled na bazni logor pored glečera. Treba sići do dole. I tu sam imao problema sa maglenjem naočara. Nestao mi je kiseonik na vrhu. Sasvim sa bezbedno sišao i bez njerga. Nizbrdo je lakše.Pogled je predivan na sve strane. Kao da si izašao iz aviona. Bio sam samo malo umoran. Posle sam se čudio kako mi nije bilo hladno, nisu mi trnuli prsti. Išao sam kao po našim planinama. Zaista ni najmanju smetnju nisam osetio. Čovek prilagodi ritam pa ni lupanje srca nisam osetio. Neverovatno kako lako podnosim. Time se nije hvaliti jer su to samo urođene osobine organizma za koje čovek ne zna da li ih ima dok ne dođe ovde. Neko može ovo da izdrži a neko ne i nikakav trening u tome ne pomaže, ni velika želja ne vredi ako organizam nije sklopljen za to. Do sada nikada i nigde nisam imao ni malo zdravstvenih problema. Valjda će tako i ostati, ako se negde ne precenim.
