Everest 2010 – Summit day (drugi deo)

26. Maj 2010.
Počelo je pentranje po kamenju. Kako smo išli gore bilo je sve krupnije i krupnije, sve gore i gore, na momente se činilo nemoguće preći; ali uvek ima način.
Posle 2-3h izašli smo na greben.
Zvezdana noć, sa malo vetrića. Sa neba nas je sve vreme gledao mesec kao da se pitao i čudio sta mi to tu radimo.
Bilo je -28′ i vetar 20km/h, sto je biološki oko -35′. U perjanoj odeći nije bilo puno hladno.
Tlo kamenito, glatke ploče, sitni kamenčići po njima; veoma klizavo za dereze; a dole ambis 2000m.
Čeona lampa osvetljava 1-2 koraka, i ne vidiš ni dalje ni okolo. Neki su skinuli naočare da bi bolje videli, pa su od hladnoće i vetra posle imali probleme.
Svaki korak je različit od prethodnog i mora se prethodno pažljivo odmeriti.
Onda sam u jednoj pukotini pod stenom primetio ljudsko telo u alpinističkom kombinezonu kako leži naglavačke. I dalje sve češće sa obe strane puta.
First step; vertikalna stena 10-12m sa koje visi jedno uže. U podnožju sa leve strane leži les. Sve ti je jasno. Jedva sam se popeo na mišiće. Mislio sam da neću moći.
Prošao sam.
Ubrzo zatim čuveni Second step; stena 30ak metara. Prvo manje lestve 2-3m, pa stene, pa onda lestve 10-12m, vezane užadima za klinove. Neko nije uzeo dobro meru pa od kraja lestve do ivice stene fali jos 1,5m; izvlačiš se uz konopce opet na mišice. Lestve su naslonjene na stenu pa samo vrhovima dereza možes da se zakačis za prečku, a ne da staneš celim stopalom.
Iza te ivice stene je od prošle godine do juče ležalo telo Gabrielovog drugara fiksirano za uze, pa ga je prethodnog dana pomerio u stranu, jer su ga mnogi slikali i tih slika je bilo puno na internetu.
Onda traverzna pod samom piramidom vrha. To nije put; to su kamene pločice na koje možes da staneš samo unutrašnjom stranom dereze. Polako, oprezno, korak po korak. Postoji uže, ali to je rizično; može neko drugi da padne i povuče 3-4 u ambis.
Mesec je zašao.
Onda krvina, velika glatka kamena ploča, i onda završna ledena vršna piramida.
Bleka i Anguelo su se već vraćali.
Išao sam.
Serpa Kebi je rekao:
OVO JE VRH !!