U aprilu 2008 išli smo na Island Peak. Nekoliko dana se ide klasičnim trekom do Namche Bazaar 3750m, gradić u kome se vekovima odvija trgovina Tibeta i Nepala. U prevodu znači Novi Pazar. Pre završnog uspona za Namče prelazi se most Larja Dobhan, na ušću reka Dudh Koshi koja ide iz Khumbu glečera i Tsangpo. Most je visok, ljulja se prilično, reke huče i buče ispod. Pre mosta postoji livadica na kojoj šerpasi odmaraju, pa i ja obično tu odmorim, pre tog većeg uspona. Nekada je pre Namčea bila vojska i granica, a Namče je bio bezgranični prostor.Ama Dablam - majka i ćerka; najslikaniji vrh, Materhorn Himalaya. Ovo je neuobičajena pozicija sa zadnje strane iz Chukhunga. U Dingboche-u (4350m) smo skrenuli desno preme Čukungu (4743m) poslednjem naseljenom mestu. Nekoliko lodževa, 5-6 kuća, i to je to. To je kraj Sveta. Iza njega je masiv Himal, levo Lhotse Shar, zid visok oko 8000m, a preko toga, tamo na sever je Tibet, hiljade kilometara, pa dalje na sever Mongolija, pa dalje na sever Sibir. Odatle pa nadalje nema više neke naročite civilizacije. Čukung je kraj puta, slepo crevo. Iznenadio sam se da u lodžu devojke koje rade nose farmerke, kratke majce, pirsing, kao da nisu na 4750m. Moda je svuda ista, i na vrhu Himalaja. Čovek bi očekivao neku narodnu nošnju, ali svet se uniformisao, farmerke, majce, pirsing, patike, gel u kosi...Masiv Amphu iza Ama Dablama. Tu je prevoj Amphu Laptse La kojim se ide za Makalu BC. Lepi reljefi u ledu. Povremeno se čuju lavine koje oblikuju šare na planini.Pogled na južnu stranu vrhova Nuptse i Lhotse (8501m) četvrti vrh po veličini na svetu. "Zgodno za penjanje". Peli su ljudi i odatle. Gledano sa te strane to je najduža stena u himalajima. Početak Lhotse glečera je na 5200m, znači sama stena je visoka 3300m. Impozantno deluje kada se mi mrvice na kugli zemaljskoj nađemo ispod toga. Veći zid na svetu ne postoji.Malo sam se skupio ispred takve pozadine, kao da sam pokisao. Tolika granitna energija koja vas udara u lice. Takva žablja perspektiva kakve nema na svetu. Ovuda popeti je herojstvo. Ne pada mi napamet.Makalu u pozadini (8463m) - peti vrh po veličini. Jedan od težih vrhova. Niko naš to nije popeo, kao ni Lhotse (ima još posla) Amphu venac sa prevojem. Više se koristi prilaz preko Mera La. Odavde je dosta strmo i zaobilazno. Ovo je "Srce Himalaja". Nekoliko najvećih vrhova Sveta u razmaku 20-ak km." Krov Sveta".Greben Amphu prema vrhu Ombigaichan (oko 6500m) Šta je Bog sve stvorio na radost ljudima. Kakva zadivljujuća lepota, kakva neshvatljiva i u poređenju sa čovekom neuporediva snaga. Najbelja moguća belina snega, najčistija čistota prirode, najčisitiji mogući vazduh. Još kada ti je toplo, imaš lepo da jedeš i toplo da popiješ, nema lepšeg doživljaja prirode. Od ovakvih prizora čovek postaje zavistan. To je zemlja siromašna i tu ništa nije skupo. Treba samo smoći hrabrosti i odlučiti se na ovoliki put.Odozdo smo došli. Na onoj raskrsnici je selo Dingboche. U njemu ima dvadesetak lodževa, pa i nekih nazovi hotela sa pompeznim imenima Risort, a okolo pasu jakovi, struja iz akumulatora, grejanje na kravlju balegu, WC u dvorištu, po običaju zajednički čučavac za 3-4 osobe. Skroz u daljini, tako reći u dolini, iza onih brda je Namche Bazaar (3750m); sve je relativno, što bi rekao Anštajn.Slikao sam Cho oyu (8201m) - onaj zaobljeni i zaravnjeni vrh levo. Tamo sam bio dve godine pre. Desno je Pumo Ri (7165). Kasnije sam ga gledao i sa severa kada smo peli Everest sa Tibeta. Tuda ide granica sa Kinom, preko tih vrhova. Svaki taj vrh je pola/pola, kineski i nepalski. Kako je široka Cho oya; neobično za planinske vrhove, koji su svi šiljati, i što su višlji to su oštriji.Ovo su čortani na aklimatizacionom vrhu Chukhung Ri (5550m) Svako ko dođe tu stavi po neki kamen na ovu gomilicu sa najlepšim željama u molitvama. Tu se pomolite Graditelju svih svetova i celog Univerzuma da vam da mudrosti i snage, da vas čuva, da vas zdravlje prati, da vam kod kuće svi budu dobro. Po budizmu na tim mestima se na ljude spušta kosmička energija... (kako sam ja već to sve shvatio). Čovek tamo ima problem ne shvatanja stvari oko sebe. Ne shvatate shvatanje života tih ljudi, ne shvatate običaje, ne shvatate takav pogled na svet i često se osećate da ste u paralelnom svetu, svet koji često ne liči na naš, kome ni naš svet ne odgovara baš. Tamo imam osećaj kao da sam u bioskopu, a oko mene se igra neki film. Kada se ekspedicija završi i dođe kući, imam osećaj kao kada se svetla upale u bioskopu na kraju filma i vi izlazite iz sale još uvek pod utiskom filma. A kada krenem na ekspediciju kao kad uđem u bioskop i počne film.
