BC Island peak ili na nepalskom Imjatse na 5150m, pored jezera Imja tse na sastavu glečera Lhotse shar i Amphu laptse glečera koji se ulivaju u središnji Imja glečer. Jezero je ledničko na 5010m. Noću je ledilo, a preko dana u srednjem delu se pokazivala tirkizno zelenkasta voda. Tu smo proveli 9 dana. Bilo je italijana, belgijanaca, amerikanaca... svet u malom kao i u svakom BC. Tu se obavljaju pripreme za završni uspon, podešavanje opreme, treninzi na užetu, lagane šetnje u pravcu daljeg uspona, dodatna aklimatizacija.Masiv Himal. Levo su Lhotse i Everest, a desno Macalu (8463). Ovo je na putu ka High Base Camp 5400m koji neki praktikuju, da bi poboljšali adaptaciju na visinu i da bi skratili završni uspon.Levo je južni greben Lhotse Shar (8386m) a desno Himal. U podnožju je neki objekat u HBC. Malo smo prošetali da merkamo put kojim ćemo noćas ići. Cilj je da u ranim jutarnij satima budemo na glečeru. Vrh treba popeti do 9h, a najbolje u 6-7h, onda si siguran da ni u povratku nećeš imati lavina. Ako se vraćaš popodne, Bogami, na glečeru je rizično.Krenuli smo te noći. Po mraku nema slikanja. Prva slika je i prvi zrak sunca - Sunrise - sunce se rađa. Ovo je doživljaj zbog koga sam ovde. Zora na Himalajima. Sada je najhladnije. Verovatno oko -20C. Nije to mnogo kada si obučen, kada se krećeš. Lepo je. Obožavam ovakve trenutke. Ovakav doživljaj nije svaki dan. Zbog ovoga sam ovde. Počinje radost. Čeone lampe nam više ne trebaju. Sunce nas je obasjalo. Blizu smo glečera.Na glečeru smo. Stavili smo dereze; po 4-5 u navezu na 10-15m rastojanja (za slučaj propadanja u pukotinu ili ako neko omakne nizbrdo). Bilo je vežbanje padanja, zaustavljanja na ledniku, kočenje cepinom - spremni smo.Ovo je ledeni peak, ledeni vrh. Završno penjanje. Gore je 6189m. Lep trening. Tehnički nije težak a ima puno penjačkih elemenata. Za uživanje. Bio je i lep dan. Potrefili smo, bez prognoze, bez ičega, na tref. Naravno lovci na sponzore prave neke kobajagi fotografije, mislio bi ko zna šta je, još kad ga obrade u foto šopu, može da bude sve što ti treba da obmaneš one koji o alpinizmu malo znaju, a čitaju samo iz nafriziranih reportaža gde svi manje više lažu i preuveličavaju stvari. Ovuda su prvo prošli šerpasi i postavili užad i to ne neki specijalni šerpasi već dva obična, nižerazredna žitelja Pengbočea (4200m). Ta usluga je stotinak dolara da bi se popeli svi koji su na vrh naumili. Ništa mi to ne radimo. Sve to šerpasi urade i postave. Bez njih ne bi mi ni videli Himalaje. Za nas bi to bilo nemoguće ili bi bilo ravno podvizima od pre 50god, kada su ljudi stvarno peli i stvarno sami postavljali fikseve, nosili opremu. Ovako, nosimo samo fotoaparat i vodu za piće. Nije to tako teško. Mnogo je lažova koji to preuveličavaju a jadne šerpase niko i ne pominje.Majka i ćerka - Ama Dablam (6814m). U pozadini je pravac iz koga smo došli, Namche Bazaar. Lepa panorama; lep dan; nema vetra; toplo je. Uživanje.Gužva na vrhu - Greben kojim smo došli je oštra ivica, kao sečivo noža; sami led; uže, cepin i dereze. Malo je rizično. Do podnožja Lhotse glečera 5200m ima oko 1000m ovako zaleđene strmine. Kad bih odleteo, ne bi me ni pokupili. Ako je čovek prikačen karabinerom za pojas, ako drži žimar u ruci i na užetu dvostruko je vezan sa fiks. Ako su mu dereze čvrsto na tlu i cepin zaboden u led, nema te sile koja može da ga pomeri. Samo ako sve to otkaže, i sve to nije fiksirano čovek može da padne u ambis. Pa ko ne vodi računa, ko je budala i kome mozak otkaže taj pogine po ovako lepom danu. Da je bilo loše vreme ne bi smo ni išli na vrh. Pametan čovek ne može baš tako lako da pogreši. Samo ako je maler da se u toj sekundi taj lednik odvali i odleti u ambis. Taj led tu stoji mnogo godina, pa treba biti veliki maler da se baš u toj sekundi otkači.Južna stena Nuptse-a. Da se smrzneš. Ko li je tuda prošao, a ima ludaka; ne treba da se gaje, sami niču; ima ih svuda.Ovo je vrh na kraju sečiva grebena. Litica je malo oštrija. Malo je i dugačka. Kad pomislim na krov svoje kuće, na koji se nikada nisam popeo, ovo je tri puta strmije. U desnoj ivici slike je slojeviti ledeni greben kojim smo se popeli na oštricu. U pozadini je Južna strana Lhotse Shar (8386m). Ovako kada gledaš izgleda straobalno (ništa nisam namontirao, nisam ja od tih koji stiču slavu lažnim predstavljanjem). Ja ovo radim radi ličnog zadovoljstva a ne što to smatram nekom obavezom. U centru mog životnog kruga sam ja; kad ne bi tako bilo bio bi to ekscentar. Slika deluje. Kada si gore paziš gde ti je ruka, gde je noga; nema kiksa; kraj. Bilo je petljancije u prolaženju: neki šminkeri italijani su se vraćali kada smo mi išli nagore. Mimoilaženje na užetu, na ovoj oštrici nije bilo baš jednostavno. Bilo ih je desetak. Raspetljali smo se nekako. Jedan stane, a drugi prebacuje veze preko njega; jednu, pa drugu, lagano ga obiđe; veoma oprezno. Jedan mladić je bio trapav; malo me nervirao; na žalost u povratku je ležao iscrpljen visinskom bolešću, neznajući ni ime majke; imao sam doktorsku intervenciju. Srećom evakuacija je uspela i taj mladi život je spašen.Lep vidik na Macalu preko plastične cipele i dereze. Slika ima dramaturgiju.Svi dole! Pala je naredba. Dosta je bilo gustiranja i gušterisanja na vrhu! Nisu baš svi najspretniji. I u tom silasku, gde treba paziti na svaku sitnicu, jedan je zaboravio da stavi naočare za sunce. Oslepeo je na tri dana, baš onako pravo. Kasnije smo na slikama videli da stvarno nema naočare. Zračenje je strahovito; bez naočara i bez kape na glavi ni minut. Odmah počinju oštećenja.Pejzaža na sve strane. Priroda je neverovatna. Sve je ovo od 6000m pa naviše; sitnica. Mnogi vrhovi nemaju ime. Imena su i dobili poslednjih 50-ak godina. Da nam je jedan ovakav bezimeni vrh pa da se duvamo kako imamo najveću planinu. Ipak lepe li su naše Gledićke planine. Tamo imaš drvo, hlad, livadu da legneš gde hoćeš; ovde nemaš gde nogom da staneš.Da se vidi da sam to ja slikao. Na ovakvim pohodima u svom aparatu više imaš druge nego sebe, jer je nezgodno razmeniti aparate. Posle ekspedicije počinje razmena slika. Najbolje je u Namche-u narezati CD sa slikama i razmeniti međusobno, a najbolje sa onim ko ima bolji aparat. Iza mojih leđa je dolina kojom smo došli. Preko levog ramena je Tawoche peak (6542m) iznad sela Pheriche, gde ima bolnica; može da se primi infuzija; dežurno medicinsko osoblje.
