Island Peak 2008 Island Peak 3/3 25. април 2008. / Moj Grad i Moje Planinarsko Društvo. Kragujevac ispred najveće stene na Svetu. Rekao bih da sam na ovim slikama srećan. Ivica litice niz koju se treba spustiti. Bilo je čekanja, smrzavanja. Jer kada se prethodni spusti i olabavi uže onda možeš ti. To nekada potraje. Pre nas su išli italijani. Cela grupa u istim kanarinac-žutim kombinezonima kao za Everest, a nisu imali osmicu za abzajlovanje niz uže pa su se kao babe spuštali bar dva sata. Dobro su živi sišli. Ovde se okreneš leđima litici i kao liftom spuštaš oko 150m. Ja to mnogo volim. Vozi Miško! Dole treba da siđemo na ručak na obalu jezera Imja Tse. Šta li je Hemanta spremio? Visinska razlika je nešto preko 1000m. Zanimljivi reljefi. Vidi se fiks pod nogama i kako nestaje preko ivice, kao preko zida. Pogled unazad. Svi su sišli. Već poznat pejzaž vrha Island peak a u pozadini Lhotse Shar A onda pogled udesno preko Island peak-a i u pozadini Macalu. Kada bih sastavio ovu i prethodnu sliku dobio bih širokougaoni poster. Absajlovanje, silazak. Dole čekaju šerpasi. Tu se alpinizam završava i počinje pešačenje kozjom stazom po ledniku. Ovako anfas ne izgleda ništa naročito. Pa i nije opasno. Boza. Kada se čovek vraća onda slika sve okolo. Kada ideš gore vrh te vuče i ne obazireš se mnogo. Na dole gustiraš i praviš slike. Sada je toplo, baš onako lepo (samo da nije ovih pukotina koje svakog časa mogu da padnu na glavu. Zgodno mesto za odmor. Ovaj je baš našao gde će da odmara. U stvari on ne vidi i nije ni svestan gde sedi. Check point, gde skidamo dereze i prelazimo u gojzerice. "Baš je bilo naporno". Ima viška energije i za zezanje. Sve je lepo prošlo. Na dole više nije problem. Bilo je bilo lepo. Na dnu isušenog jezera. Pozdrav pozadini. Daće Bog da se opet vidimo. Puni utisaka; priči nikad kraja; Glasno prepričavanje detalja događaja, komičnih scena. Sada su svi veseli kada se zdravi vraćaju kući ispunjenog cilja zbog koga smo na ovoliki put krenuli. Everest beer. Proslava ne sme prerano da počne, tek kada se dovoljno spustimo. Ovo je Tengboche 3770m lodž "kod babe" već ostarele nepalke koja je bila dve godine u Švajcarskoj na obuci za medicinsku pomoć u planini. Ceo život je sa ekspedicijama. Slike sa Edmundom Hilarijem, Jimi Carterom i brojnim facama koje su obeležile 20. vek. Lukla. Ekstra dan. Vetar je obustavio avio saobraćaj. Aerodrom je najluđi na Svetu. Dug 200m, pod uglom od oko 15 stepeni, na litici sa ambisom preko 1000m. Avion sleće uzbrdo, a poleće obrušavajući se niz padinu u ambis; Indiana Jons. Zalak sunza je predivan. Masivni monsunski oblaci. Počinje monsun. Idemo kući! Svojim voljenima! Share this: