Prilazimo mu izbliza. Ovo je blizu 5000m. Sunce je jako. Stepa je merio saturaciju krvi - 96%, puls 90/min - dobar sam. Tu sam video da visina nešto bitno ne utiče na mene. To je tako urođeno, Bogom dano i ne valja da se čovek time diči. Vruće je hodanje po ovoj pustinji. Zaštita od zračenja mora biti maksimalna. Ovde je i sunčano i kosmičko zračenje daleko veće nego u dolini. Tkanina je najbolja zaštita. Nikakve kreme ne mogu imati efekat tkanine. Treba se zamotati kao beduin; rukavice obavezne.To je Kilimanjaro: malo snega, pustinja, mesečeva površina. Vulkanska lava, pepeo, šljaka. Nema drveta. Nema lepote reljefa. Okolo prazan prostor, samo nebo. U dolini je izmaglica i sa ove visine se ne vidi ništa. Na Andima imaš bar udaljene vidike; Dok penješ Akonkagvu gledaš Topungato; ceo venac planina pod snegom. Na Himalajima još i više, još i lepše. Kilimanjaro je monoton. Lepo utaban put, 2m širok, sa propustima za vodu, da ga bujica ne odnese.Stigli smo u Kibo. To je oko 5000m. U pozadini Mavenzi. Pre dva dana smo bili u podnožju onog snega. Na Kibu postoji zidana zgrada, spavaonica sa 50-ak kreveta na sprat. Lepo, čisto, da se malo odmori. Prema vrhu se kreće oko ponoći. Cilj je da se u zoru stigne na Gilmant s point, tačka gde se izlazi na obod kratera vulkana. Ovde već malo duvaTreba nešto i jesti. Ovo je obrok lake hrane prikladan visini. Lep piknik.Nosači su doneli naše transportne vreće. U pozadini puno gavrana skupljaju ostatke hrane. Gavran je čudna ptica; i na Himalajima ga ima gde ničega nema. Neko više voli da spava u šatorima. To je lepše, ali treba više opreme: šatori, vreće, podmetači... Ovako u zgradi je lakše i toplije. Mavenzi je lep, šaren, zanimljiv. Kilimanjaro je kao mesečev krater.Popeli smo se. Svanulo je. Na Gilmant s pointu. Lednici Kilimanjara gledano sa unutrašnje strane. Bilo je hladno. U stvari išli smo toliko polako da sam se smrzao. Svi su nas prolazili, neke babe francuskinje. Cilj je bio da se svi popnu, pa makar i na gurku. Nije smelo biti odvajanja. Nekoliko puta smo stajali u mestu i po 15-20min čekali neke kojima su i doktori zabranili da idu. Nervirao sam se, jer ja sam tu bio kao neko odgovorno lice za zdravlje i hladno bih bar 2-3 vratio u startu. Ipak nekako, zahvaljujući povoljnom vremenu izašli smo na greben kratera. Iznenadili su me crnci kada su nas stigli na pola puta i doneli termose sa vrućim čajem. Prijalo je. Ta pauza je bila lepa. Na samom Gilmants pointu neki matori englez zamotan u foliju čeka spasioce. Ima budala, nekritičnih ljudi koji misle da imaju 30god, a punoletni su 3-4 puta. Naravno onda traže humanost od drugih, a nehumani su prema drugima koje maltretiraju i primoravaju da ih nose niz planinu, skapavaju od napora. Neki misle kad imaju para da imaju i mladost. Planina nam stavi ogledalo pred lice i jasno pokaže ko smo.Ova mi se slika puno sviđa. Baš je uspela. Plavetnilo snega kroz koji prolazi sunce sa druge strane. Dok ovo pišem ko zna da li to tamo više postoji. Grupa je počela da se osipa. Nismo više morali da idemo kao đaci. I krenuo sam. Pustio sam korak.Pogled na drugu stranu, preko kratera, prečnik kruga. Na horizontu je lednik prema Keniji. U donjoj polovini slike unutrašnjost, krater Kilimanjara. Počinje slikanje na sve strane. Nekoliko slika na vrhu, a kad se krene sa vrha nadole slikanje dok se ne istroše baterije.Razmileli smo se na sve strane. U pozadini je "vrh". To je u stvari najvišlja tačka oboda kratera. I nije neki vrh. Zvanično to je vrh Uhuru peak - 5895m.Uvek ispoljavam sreću na vrhu. Umor nestaje. Ipak je ovo neko posebno mesto na kugli zemaljskoj. Ovo je najvišlja vulkanska kupa na svetu. Ovo je najvišlji usamljeni vrh na Svetu (svi ostali su u masivu nekih planina) Proslavljen je u celom Svetu. Malo je iole obrazovanih ljudi koji ne znaju za Kilimanjaro. Slikan je bezbroj puta sa snegom na vrhu, a onda nema snega na hiljade kilometara okolo, samo pustinje. Treba ga videti. Ko voli penjanje, treba ga popeti, ali ne dva puta. Dovoljno je jednom da se vidi sve ovo.
