Kanchanjanga – C3-C4-Vrh

C3 – 7000m Pozadi je Talung 7349m. U pozadini Kabru 7412m – Mario Panzeri Italia šator i naši ekspedicijski šatori.

Pogled iz C3 – 7000m – početak puta ka C4 – Nije baš neki „put“ – Treba se popeti uz ovu ledenu stenu.
Ono sam opet ja na slici. Pasang me je slikao iz C3.

Strmina posle onog uspona uz ledenu stenu iznad C3. Puno je, zapravo bezbroj takvih strmina gde treba dobro da se zagrebe. To sam ja na slici. Još u početku sam se dosetio da i čerpas Pasang ima fotoaparat i da zna da slika. Dao sam mu svoj Aparat Olympus Mju 2 – od 14Mpx – da ga nosi i da me slika. Mnogo mu se svideo moj aparat, ali nisam mogao da mu ga na kraju ekspedicije poklonim jer je aparat stvarno poseban i prilagođen za ove naše potrebe. Video sam takav prošle godine kod Đorđija Vujičića, kada smo peli Everest. Kupio sam ga prošle godine kada sam bio u Barceloni. Nije baš ni jeftin.

Na putu C3 – C4 – Stotinak metara iznad C3 – oko 7100m – Puno prevoja. Ceo glečer je stepeničast – Savladali smo ko zna koliko tih „stepenica“. Kad se popnete na „stepenik“ odatle se onda pruža lep vidik na celu glečersku dolinu.

Prvi pokušaj penjanja vrha završio je odustajanjem. Snažan vetar nas je vratio posle oko 200m uspona. Krenuli smo u 18h. Vratili smo se po mraku posle oko 2h hodanja, potpuno spremni i opremljeni za vrh. I to malo iscrpljuje; stvara negativnu energiju. Duvalo je zaista i mislim sada da je pametno što smo odustali. Francuzi i Indusi su peli vrh po tom vremenu. Posle se, tokom noći, malo smirilo.
Sutradan je bio dan D – poslednji dan ekspedicije. Pokušaćemo opet. Ako ne uspemo, odustajemo, silazimo i nema ništa od uspona – gotova ekspedicija. Rešili smo: to je poslednji dan ekspedicije.
Ako se vreme otvori, hvala Bogu – i otvorilo se, smirilo se, nije bilo vetra, nije bilo oblaka – bilo je sunce – bilo je super za penjanje vrha od 8586m – Pravi Summit day.

C4 – 7700m – Azim Gheichisaz Iran – veoma lepo domaćinski vaspitan u patrijarhalnom duhu. Njegova devojka je popela Everest pre tri godine i prva je muslimanska žena koja je bila na vrhu Sveta. Došla je na treking i u BC – gde je sada ostala kao oficir za vezu. Veoma divni mladi obrazovani ljudi, sportisti. Stvarno milina. Poštuju starije. Vrlo su kulturni… Persija je stara civilizacija.

C4 – 7700m Odmor – Azim Gheichisaz – Iran – Student fiskulture – kao naš DIF – super momak, super alpinista. Popeo 4 vrha od 8000m. Brz, snažan, veoma edukovan u veštini penjanja.
Mala je nestašica šatora, pa u C4 spavamo po 3-4 u šatoru.

C4 – 7700m – odmor sa kiseonikom. To je dobro da se pusti na 0,5 l/min. Tako se bolje odmore mišići.

C4 – 7700m – Ja u duksiću – Šerpasi ne skidaju perjane jakne do BC – Veliki sam ja „junak“ na zimu, izgleda.

C4 – 7700m – šerpasi odmaraju i pripremaju sa za skorašnji uspon na vrh.

C4 – 7700m

Najslikaniji vrh Žanu – Jannu – Kumbhakarna 7711m – obavijen krznom oblaka. Baš je lep.

Šerpasi su išli do 8000 i postavili neke fikseve. Dalje nema fikseva, ili će ih postavljati kako budemo išli nagore – samo na kritičnim mestima.
Nije to kao na Everestu da stotinu šerpasa postavi fiksno uže do vrha.
Na desnoj strani slike je Yalung Kang.

Pred polazak na vrh. Vidi se putić kojim idemo. Na levoj strani slike je podnožje vrha.
Prošao sam između ona dva ruska šatorića, onda gore do one grupice francuskih šatora, a posle toga poludesno, zaleđenim snegom, popsle je kamen; i sve tako udesno između stena, do vrha.

Zora na graničnom grebenu sa Sikimom. Vrh Talung 7349 i u daljini Kabru 7412. Sviće. Levo na slici je Yalung glečer, a sa desne strane na slici je Indija. (kao što se čita sa desna na levo – ta je orijentacija.)

Stiže umor. Hodamo celu noć. Nešto mi je sve miliji svaki kamen, da zalegnem. Bliži se vrh. Razdanilo se. Nisam voleo samo da opet, kao na Everestu budem po mraku na vrhu i da ništa lepo ne vidim. Ovako je već bolje. Opet sam među prvima.

Stena – gromada vrha – Vršno kameno brdo. Stotinak metara do vrha. Blizu je. Među prvima sam. Možda je najviše 6-7 ispred mene. Posle su me svi zvali „Doctor strong man“ i urekli me.

Tesnac; prevoj. Sada kamenim žljebom treba sići 10m. Tu smo svi iscepali jakne i pantalone. Naše jakne su od nežnog materijala. Svima je negde posle toga izlazilo perje; meni na levom kolenu. Uglavnom uništio sam perjane pantalone, i za novu ekspediciju moram da kupim nove.
Ispod mog lakta, u pozadini, vidi se izlaz na vrh Kanchanjangae – u tom pravcu je put ka vrhu.

Talung 7349 – U pozadini Kabru 7412 – Istočna granica Nepala sa Indijom – Sikimom.
Sasvim ulevo je Sikim – Indija. Indijska strana Kanchanjangae i Talunga.

Ovo su vrhovi istočno od našeg BC – Talung 7349. To je ceo venac planina i vrhova koji čini granicu prema Sikimu. Pozadi se vidi šiljak Kabrua 7412m – još uvek nepopet. Mingma mi je ponudio da organizuje ponovo srpsku ekspediciju na Kabru. Lepa ideja. Vrh može da se popne, ali je potrebna ekspedicija – 3-4 naveza, bar 10-12 ljudi u timu…
Desno je dolina Yalung glečera. Desno je Ramche – tim putem smo došli.
Toliko radi orjentacije.

Pucanje, slikanje fotoaparatom na sve strane. U Daljini je Tseram.
Slika Jannua 7711 i sasvim desno Yalung Kang. Dve slične slike, ali valjda ne mari. Oblaci se kovitlaju, a slika se menja na pola minuta. Ono što sada vidiš, posle pola minuta više ne vidiš.

Kada je čovek na vrhu, i blizu vrha, onda slika, puca na sve strane i pravi suviše slika. Ali kada sam ih već napravio i lepe su zašto ih ne bih pokazao.
Ovo je u Zapadnom svetu poznat vrh kao Žanu – Jannu. Njegovo ime je Kumbhakarna 7711 i prvi ga je popeo naš prijatelj rus Aleksej Bolotov pre 3-4god. Aleksej je pre tri dana popeo prvi Kanchanjanga. Rekli su: u subotu ćemo popeti vrh; i popeli su ga.
Desno je Yalung Kang zamotan oblakom i izmaglicom.

Stena vrha Kanchanjangae sa pogledom prema istoku.
Vrh je tu !

Put za vrh – prema onom šiljatom isturenom kamenu, a tu se skreće levo, nagore, i tu je vrh. Još 20-ak metara. Da li je moguće. Stižemo.
Povremeno se navuku oblaci i izmaglica. Video sam siluete u tom pravcu u toj magli i uplašio se da li su to ti hindu bogovi koji žive na ovom vrhu, zbog čega Indija ne daje dozvole za penjanje Kanchanjangae. Na svim velikim planinama, svuda u svetu, žive lokalni bogovi koje narod tog podneblja poštuje i plaši se njih.
Isto sam video šerpasa na 30m iza mene koji je takođe stao i sakrio se vireći iza stene, jer je i on mene video u izmaglici i pomislio da sam duh koji živi na vrhu. U Aziji se prepliću legende, stvarnost, verovanja i sujeverja..

Ovo je stena vrha. Gore iznad te žute stene je vrh. Obilazimo je. Tu smo. Tu sada ide jedan strmi, vrlo uzani, 10-ak m dugi kameni žljeb koji silazi nadole. Mora se kroz to proći. Posle sam video; tu smo svi pocepali jakne, pantalone, i odatle nadalje i nadole, samo je izlazilo perje iz svih nas. Posle ovog tesnaca, nemoguće je da vam odeća ostane cela i neiscepana. Sada su nam svima jakne i pantalone izlepljene dak tape trakama, a moraćemo obnavljati i kupiti novo. Moram da kupim nove perjane pantalone.

Još desetak metara do vrha. Izlazak na vrh. Uspon je završen. Konačno, posle mesec i po dana priprema stižemo na vrh – Kanchanjanga 8586m – treći vrh na Svetu. Od Everesta je mnogo teži. Neki koji su popeli K2, kažu da je teži i od K2. Utešno.
Do sada u istoriji vrh je popelo 243 a umrlo 47. Smrtnost 19% – Takođe utešno. Pretekli smo.
Manje ljudi je popelo Kanchanjanga nego K2.

Neposredno pre izlaska na vrh. Ovako se izlazi na sami vrh – finiš.

Pogled sa vrha Kanchanjanga 8586m, prema zapadu.

Pogled prema Yalung glečeru, u pravcu odakle smo došli.

Kragujevac ! Srbija ! Kragujevac ! Srbija !

Srbija ! Srbija ! Srbija !

Pasang sa nekim transparentom – za budističko civilno društvo. Samo sam ga pitao da li je nešto politički. Rekao je da nije. Izgleda da je vrlo religiozan.

Sa prijateljskom Kinom na vrhu. Jinfeng Rao – China – Hong Kong – U odeći Kailaš – Družili smo se prilično sa puno poštovanja i istočnjačkog uvažavanja. I na vrhu smo zajedno.
Oni veruju u kosmičku energiju koja se može prizvati i pomoći čoveku kada je u nevolji…

I šerpas je vrlo umoran. I on je pao ničice. Hodamo od juče od 18h. Sada je 07h 30min. Velika hladnoća. Povremeno sumaglica. Nema vetra. Dobro je. Popeli smo treći vrh po veličini na Svetu. Samo su veći K2 i Everest. Ovolika planina.

I zastava Nepala na vrhu. To je granica sa Indijom – 8586m. Sikim.

Povratak.
A, „malo je vruće“ – dole se vidi C4, na 7700m.

Izgleda da sam ovde zdravstveno kiksnuo. Nije toliko toplo (-20′) da bih okačio jaknu na ranac i u duksiću na 8200-8300m se šetkao. Mislim da sam se ovde prehladio.

Silazim, a sve manje vazduha imam. Spavanje sa kiseonikom. Nešto se dešava. Tek u Kathmanduu ću shvatiti: počela je upala pluća.

Čekali smo helihopter celo popodne i nije došao. Nazad do BC ima oko 150m uspona. Nemam snage. Posle 2 koraka moram da stanem i pet puta udahnem. Nosili su me naizmenično na krke, Prakash – Kichen boy, Pasang i Mingma. Hvala im. Stvarno su brinuli o meni. Bio sam zabrinut šta mi noć nosi. Prošlu noć sam jedva pretekao. Dobio sam dve boce kiseonika, sakupio još Dexamethasina i čekao noć. Opet sam spavao u trpezarijskom šatoru sa 5-6 ljudi spremnih da mi u toku noći pomognu.
Hvala im svima. Mi smo u toj planini veoma upućeni jedni na druge i na međusobnu pomoć.

Nije baš lepa slika. Teško dišem. Bolestan sam. Kasnije ću saznati da imam upalu pluća sa desne strane. Ovako nalakćen imam više vazduha.
Nije lepa slika. Izvinjavam se.

Tu je, leti iznad naših glava. Da li će uspeti da sleti. Nekada mu to ne pođe za rukom. Ako ne uspe, izgubljen sam.

Napravio je dva kruga pre nego što je sleteo, da ispita lokalne vetriće. Tišinu planine prolamala je buka njegovih motora. U pozadini Jannu (Žanu) prelepi vrh sličan Amadablamu.
Mali je; to je helihopterčić.

Ukrcavanje. Sleteo je, posle dva dana čekanja. Mingma proverava da li sam se dobro smestio, da li je sve u redu. Hvala mu. Bio je veoma angažovan. Zvao je desetak puta njihovu bazu i insistirao da helihopter dođe. Bez para, bez plaćanja… Naknadno ćemo to regulisati.
„Heliodrom“ je zaravnjeno ispupčenje na obronku glečera, ne veće od 3x3m, mali platoičić, samo da se spusti 2-3min.

Pogled iz helihoptera je izvanredan. Letimo iznad Yalung glečera. Priroda je fantastična. Ove planine su netaknute. Većina ovih vrhova nikada nije popeta. Dan je prelep, sunčan, tih, bez vetra.

Unutra je jako bučno i morate nositi naušnice sa mikrofonom, da bi mogli da komunicirate. Pogled je izvanredan iz ptičije perspektive. Lagano klize i promiču vrhovi planina na granici sa Sikimom, brojni bočni glečeri. Imate osećaj da ste komarac i trunčica među ovim planinama i prema snazi ove prirode.
Pilot je nepalac, školovan u Rusiji. Kada je čuo da sam iz Srbije, sve vreme mi je pričao o Moskvi, o svom školovanju; po nekad na ruskom, misleći da ga razumem.
Pozadi je sedeo Pasang.

Helihopter je Mountin Helicopter – neke švajcarske firme koja sa nekoliko helihoptera skuplja posrnule planinare po Himalajima. Imali su mnogo posla u regionu Everesta pa smo ga jedva dobili, na insistiranje Iswaria, vlasnika agencije Himalayan guidnes. Čekali smo ga dva dana. Prethodnog dana je 7,5h čekao u Ramcheu da se smiri vreme. Onda je otišao, noćio u Taplejungu, a zatim je jutros u 05h javio a dolazi.

Posle 15-20min leta heelihopter je morao da sleti zbog guste magle. Tu smo čekali jedan sat da se sve to rasčisti. Posle smo sleteli u Tzeram 3850m.

Antonello Martines Italia, Cleo Weidlich US i Mingma sherpa u hotelu Yak & Yeti na proslavi svih naših uspeha. Mnogi, kao ja su prvi u svojim nacijama popeli Kanchanjungu.
Mingma je zaokružio celinu, svih 14 x 8000m.
Sa manjim povredama, promrzlinama, manjim bolestima koje neće nikome ostaviti nikakve posledice, uspešno smo završili ekspediciju „Kanchanjanga 2011“

Hotel Yak & Yeti – svečana večera i proslava povodom uspešnog uspona na Kanchanjangu – sem manjih povreda, obolenja, niko nije ozbiljnije stradao. U velikom procentu ekipa je popela vrh.
Obzirom da je taj uspon bio Mingmin jubilej, pozvao je svoje prijatelje, druge iskusne penjače, tako da se ove godine na Kanchanjunga okupilo više ljudi nego ikada pre. Niko nije stradao.
Mingma je imao razloga da slavi – ušao je u istoriju – Prvi je šerpas koji je popeo sve vrhove na Svetu veće od 8000m.
Neko mi je poslao poruku – lepo je pisati istoriju, ali mnogo teško.
Lepo smo se proveli u ovom luksuznom nepalskom hotelu.
Društvo je bilo izvanredno; hrana izvanredna i veoma obilna, što je nama posle mesec i po dana boravka u planini, bilo veoma značajno.

Mingma sherpa- ovo je njegova proslava.
Vlasnik agencije Seven summit treks
www.sevensummittreks.com
Sirdar u ovoj ekspediciji.
Preko 20 vrhova preko 8000m
Sada je popeo i 14. vrh preko 8000m
U istoriji prvi šerpas sa svih 14 x 8000m
Veoma pozitivna energija. Dobar čovek.
Na Kancenjanga je dobio promrzline oba palca na nogama, duboko u korenu stopala sa promrzlinama kostiju – tako iskusnom, mladom, jakom šerpasu to može da se desi i posle 20 vrhova preko 8000m. I on je evakuisan helihopterom dva dana posle mene.
Pokazao je veliku brigu i pažnju kada sam bio bolestan u BC.
Voleo bih još koji put da penjem u ekipi sa njim.

Ted Atkins englez, bivši oficir RAF.
Dizajnirao je masku Topout koju sada svi koristimo za disanje kiseonika u planini. Ima i neke nedostatke, na koje sam ga upozorio ako može da izmeni i unapredi je. Napravio je proizvodnju tih maski.
www.topout.co.uk

Anselm Murphy (Irska) 27god; radi u Londonu. Popeo 2-3 vrha preko 8000m. Prvi Irac koji je popeo Kanchanjangu.
Možete posetiti njegov sajt www.anselm-murphy.com neke detalje ekspedicije je vrlo lepo opisao.
Mislim da su neki moji prijatelji shvatili gde sam ja to otišao i šta sam to popeo tek kada su pročitali njegovu priču.

Leader Cleo Weidlich US – Kalifornia – prof nuklearne fizike u medicini Stanford University – popela vrh – Ovo joj je 3-4 vrh preko 8000m
Na prvi pogled građa domaćice, niska, debeljušna, spora, ali je popela Kanchanjangu. Malo je nismo podnosili jer se uživela u ulogu lidera, koju drugi nisu hteli, jer u slučaju nesreće lider ima odgovornost.

Tunç Findic – Turkey – Istambul – 6 vrhova preko 8000m – popeo K2 – sponzor mu ne North face – fisok, brz, izvanredan penjač, vrhunski tehničar. Profesionalni penjač.

Guntis Brands – Švajcarska – živi ispod Materhorna – popeo 2-3 vrha od 8000m. Znam sigurno za Macalu. Govori bar 5 jezika – sve švajcarske – nemački, francuski, italijanski i engleski i španski – veoma pozitivan, kulturan, dobronameran lik koji je bukvalno prošao ceo Svet. NIje uspeo da popne Kanchanjanga.

Mingma sherpa, Huanito i Mingmin brat (koji radi u agenciji za organizovanje ekspedicija.
Vidi se prijateljstvo, poštovanje, međusobno uvažavanje.
Huanito je došao da čestota Mingmi uspeh – prvi šerpas sa svih 14 vrhova od 8000m. Taj uspon će ostati za večito zabeležen u Nepalu i svuda u Svetu.

Huanito i Oscar Cadiach – Sa Huanitom imam sliku na Manasluu – 2008. Njemu je tada to bilo, mislim 21. put na vrhu preko 8000m, a sada ne znam dokle je stigao. Sada je peo Lhotze – neki novi smer. Takvi ljudi kada dođu u fazu takvog iskustva onda istražuju nove smerove po Himalajima, koriguju postojeće, tražeći povoljnije varijante.
Dva velika španska alipinista – prijatelji; poštovanje i međusobno uvažavanje, a ne rivalstvo i ljubomora ili da možda ne govore, što bi kod nas pre bio slučaj.

Antonello Martines Italia, Milano – 7 vrhova preko 8000m, poznat penjač u steni. Sve vreme ekspedicije bio mi je dobar drug. Nedeljama je nešto pobolevao, kašljao, stalno sam ga nešto pregledao i davao mu lekove, da bih mu, kada sam se ja razboleo, rekao da je ta njegova bakterija verovatno prešla na mene. Družili smo se veoma prijateljski. One dve noći kada mi nije bilo dobro, doneo je podmetač i vreću i spavao sa druge strane, za slučaj da mi pogorša u toku noći. To su prijatelji; to su drugari u planini, to su veliki ljudi. Hvala im. Brinuli su zaista i veoma.

Moji dragi prijatelji Oscar Cadiach i Rosa Fernandez
Oskar mi je davao injekcije kada sam bio bolestan i zaista mu dugujem zahvalnost. Spavao je pored mene u C4 i u trpezarijskom šatoru u BC, spreman da mi uvek pruži pomoć. Veliki čovek, veliki planinar (ponovio je jugoslovenski smer na Everestu i kaže da je mnogo težak)
U upravi je UIAM – Svetskom udruženju linenciranih i školovanih vodiča.

Oscar Cadiach – Cathalonia – 100km od Barcelone. Veoma poznat španski alpinista sa 4 svoja originalna smera u Himalajima, Popeo K2, i 7-8 vrhova preko 8000m, član evropske asocijacije UIAM – profesionalno se bavi planinarenjem i organizovanjem ekspedicija.
Pored njega je devojka iz Mingminog sela ispod Macalua, koja studira sportsko penjanje (takav fakultet postoji u Kathmanduu – jer to njima tamo treba)
Rosa Fernandez – Asturias – Španija – grad Oviedo – na zapadu Španije, na Atlantiku. Popela K2, Everest su svi popeli, Manaslu… oko 5-6 vrhova preko 8000m

Blair Falahey 40.god. iz Melburna – servis i trgovina skupim biciklima. Poslednjih pola godine preselio se radi u Tokiu, jer mu je tamo bolji buisnis. Veoma veseo, pričljiv momak. Nisam siguran, ali ovo mu je 5-6 vrh od 8000m.