Сумњив Еверест

ЗАШТО МИСЛИМ ДА ДРАГАН ЈАЋИМОВИЋ НИЈЕ ПОПЕО ЕВЕРЕСТ

Пењање великих планина је опасно по живот, уложите много енергије, много времена и много новаца, а онда неко дође и све то излаже, фалсификује, покупи корист као да је истина и тражи да му верујемо и да тако и даље буде.
Ја мислим другачије.

Пре неколико година сам разговарао са његовим шерпасом Пасанг Давом, и када сам поменуо његов успон на Еверест, он је завртео главом неколико пута, накриво се насмешио и рекао: То није сигурно.

Онда сам о том резмишљао. Коцкице су се лагано слагале.

Он нема доказ са врха – нема слику која то доказује. На његовој слици и на његовом снимку ништа се не види, само сунчано небо.
Његова оправдање што нема слике са врха је да је тада било облачно време; а на слици се види ведро бледо плаво небо. (?!)
Међутим то није небо на 8000м. На 8000м небо је тамно модро, а не онако врло бледо, као овде у низини. Она слика није направљена на Хималајима, већ негде другде.

На његовој слици се види као неки лед на бради; када се увелича више личи на штирак.
Попео сам врх, видео људе који су без кисеоника попели и нико није имао онако нешто на брковима.

Затим, свако ко попне било који врх има серију од бар 10-20 слика, а не само једну на којој се ништа не види.
Он нема никакве слике са завршног успона на Еверест, нема сведоке, нема никога и ништа што би то потврдило; само прича, која је мењала верзије и расла у „урбану легенду“.
Наводно тада на врху није било никога. То је такође немогуће, јер се на врх Евереста излази у раним јутарњим сатима и мора да буде још неко.
Такав врх се не пење сам.

Он сам каже да је на „врху“ видео колону будистичких монаха, што јасно говори о сужењу свести и халуцинацији човека у хипоксији.
(Можда је дошао до Јужног врха, али до врха Евереста није могао)

Сада обележава 26. Мај као дан успона, а у извештају Непалског министарства стоји да је екипа Хенрија Тодда попела 24. Маја. (?!) Али неки Американац, а не он.

Са њим нико није био на врху.(?!) Сви су одустали, а он је наводно сам кренуо горе. Ако шерпас одустане, одустајеш и ти. Вероватно је продужио још 100-200м, вратио се и рекао да је био на врху.
Зашто су одустали црногорци 1996. на 60м од врха?!
Попети Еверест без игде икога, сам, без кисеоника, није могуће; једино у машти.

Његова сатница и опис када је кренуо, када је био на врху, када се вратио на Јужно седло и у Ц3 – по реакцији шерпаса је немогућа ни са кисеоником, а камоли без кисеоника.
Причао сам им како је он наводно попео Еверест; шерпаси су једногласно рекли – Но поссибле. (!!)

На ту његову причу како је попео Еверест, у Непалу се смеју и они што га знају.

Његова веза са Хенријем Тоддом је комерцијалне природе. Хенри Тодд је у вези са мисс Хаwлеy, која прави хронику успона на Еверест. Његово име је пре 2-3 године накнадно стављено.

Oво је Miss Elizabeth Hawley (1924) новинар, хроничар. слика 2016 – Она „сакупља“ „податке“ о успонима на 8000 и издаје свој ЦД по цени 100$ – Потпуно незваничан и нерелевантан извор података, коју Јаћимовић наводи као званичну потврду свог успона. Она никада није била ни у ЕБЦ.

У оригиналној књизи успона Министарства Туризма Непала није регистрован.
Његова прича је прича за спонзоре после неуспеха, да не би враћао паре према уговору. Ако видимо ко му је био спонзор јасно је да није смео на очи да му се појави без врха.

Када се вратио у земљу тај његов наводно успон једва да је био обележен, само као мала вест. Тек после годину две почела је прича како је он „први србин који је попео Еверест“.
Нека покаже сертификат
Свако ко попне врх преко 8000 м добије диплому са сликом и потписом Министра туризма Непала
Ту лаж је максимално уновчио, а без доказа да је стварно био на врху – само на часну реч.

Много је то све шупље да би смо веровали.
(Мени за мишљење требају чињенице а не приче).
Он је човек који хвали себе у првом минуту разговора.
Видео сам пуно пута како прави неке филмске трикове, рецимо снима се у Бази а каже: Ево ми смо у Ц1…

Он нема ни почетни курс за водиче планинаре а камоли УИАА звање и лиценцу да води експедиције.

У време тог наводног успона, тај господин није био члан Планинарског Савеза Србије, него припадник ЈНА и ишао је као представник војске, без икакве везе са ПСС. У то време бенефиције и привилегије је добијао од армије. Када је све од војске искористио, пребацио се у ПСС, где је сада неки функционер који приватни нелегални туризам ради у оквиру ПССа.

У аматерском спорту се треба борити против таквих уљеза.

Мислим да ни хиљаду пута изговорена лаж не сме постати истина, а да време не сме да избледи трагове.

Волео бих да се о овоме организује састанак и суочење на доказима.
(нисам све рекао; неке аргументе чувам за евентуалну арбитражу)
ПСС би требало о овоме да затражи писмену информацију од Министарства туризма и цивилне авијације Непала.
У два наврата је преко пријатеља трежио да се нађемо, договоримо и да ми исплати (нешто) да бих скинуо са сајта. Моје намере нису шићарске него етичке. Фалсификовање је кажњиво.
И сада трекинг приказује као експедицију (експедиције се посебно региструју – плаћа се дозвола и добија сертификат успона)
„Највећи српски алпиниста“ (који није попео такорећи ништа…)

Челиковић Драган